Споменик Слобода

Споменик Слобода се налази на Иришком венцу, врху Фрушке горе. Подигнут је 1951. године у част палих бораца и представља симбол Народноослободилачке борбе народа Војводине. Свечано је отворен 7. јула 1951. године на десету годишњицу Дана устанка народа Србије. Аутор споменика је вајар Сретен Стојановић.

Споменик се састоји од високог обелиска на чијем врху стоји жена-победа са високо уздигнутим рукама, гест којим позива народ на оружани устанак. На постољу из кога израста обелиск, налази се скулптура групе партизана. На бочним зидовима споменика налазе се бронзани рељефи са сценама из Народноослободилачке борбе.^[1]^[2]

Галерија уреди

Титова посета 1969.
Предња страна споменика
Задња страна споменика
Детаљ са предње стране
Споменик Слобода

Референце уреди

Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.

^ „Pokrajinski sekretar Milorad Đurić na proslavi 7. jula”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2009. г. Приступљено 11. 05. 2009.
^ Revolucionarno kiparstvo - Ovde je metak ludovao Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Pionirov glasnik

Литература уреди

Бергхолц, Макс (2007). „Међу родољубима, купусом свињама и варварима : споменици и гробови НОР 1947-1965. године” (PDF). Годишњак за друштвену историју. 1—3: 61—82. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 06. 2018. г. Приступљено 14. 06. 2018. COBISS.SR 153485324
Jugoslovenska skulptura 1870—1950 (ur. Miodrag B. Protić). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 1975. COBISS.SR 1931015
Манојловић Пинтар, Олга (2005). Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 512801175
Manojlović Pintar, Olga (2008). „Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta”. Igor Graovac (prir.), Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22. – 25. rujna 2005. Zagreb: Friedrich Neumann Stiftung: 287—307.
Manojlović Pintar, Olga (2014). Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa. COBISS.SR 208226060
Mitrović, Vladimir (2010). Arhitektura XX veka u Vojvodini. Novi Sad: Akademska knjiga : Muzej savremene umetnosti Vojvodine. COBISS.SR 252807687
Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Експорт прес. COBISS.SR 1024016515
Порчић, Љиљана; Миловановић, Душан (2013). Сретен Стојановић : Галерија РТС, Београд, 18. јун - 6. септембар 2013. [каталог изложбе] (PDF). Београд: Радио-телевизија Србије. COBISS.SR 198947084
Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977. COBISS.SR 49820935
Stevanović, Momčilo (1962). Sreten Stojanović : život i delo (ur. Oto Bihalji-Merin i Jara Ribnikar). Jugoslavija. COBISS.SR 512620952
Трифуновић, Лазар (1973). Сретен Стојановић. Београд: Српска академија наука и уметности. COBISS.SR 121821703
Horvatinčić, Sanja (2012). „Formalna heterogenost spomeničke skulpture i strategije sjećanja u socijalističkoj Jugoslaviji” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec. XXXI/31: 89—106.
Čubrilo, Jasmina (2013). „Two monuments by Sreten Stojanović : continuity in discontinuity” (PDF). Acta historiae artis Slovenica (на језику: енглески). Ljubljana. 18/2: 59—74. COBISS.SR 523802263

[1] „Pokrajinski sekretar Milorad Đurić na proslavi 7. jula”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2009. г. Приступљено 11. 05. 2009.

[2] Revolucionarno kiparstvo - Ovde je metak ludovao Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), Pionirov glasnik

[1]

[2]