Словенска митологија (Луј Леже)
Словенска митологија (франц. La mythologie Slave) је књига из области митологије, чији је аутор Луј Леже (франц. Louis Léger), објављена 1901. године.[1] Српско издање књиге је први пут објављено 1904. године, у преводу Радослава Агатоновића.[2]
| Словенска митологија | |
|---|---|
 Корице издања књиге Словенска митологија на српском језику, 2017. година | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | La mythologie Slave |
| Аутор | Луј Леже |
| Земља |  Француска |
| Језик | Француски |
| Жанр / врста дела | народна књижевност |
| Издавање | |
| Датум | 1901. |
| Превод | |
| Преводилац | Радослав Агатоновић |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7662-154-5 |
О аутору уреди
Луј Леже (1843—1923) је француски лингвиста и историчар. Дао је велики допринос славистици и њеном популарисању у Француској, као и изучавању словенске митологије. Био је почасни члан Бугарског књижевног друштва, члан Академије натписа и белетристике у Паризу. Академске институције у Санкт Петербургу, Београду и Букурешту су га примиле у своје чланство давши му различите статусе.[2]
О књизи уреди
Књига Словенска митологија је код нас објављена само три године након француског оригинала из 1901. године. Књига и данас представља озбиљан покушај да се систематски и свеобухватно размотри словенска митологија, упркос великом броју књига које су се појавиле на ту тему.[2] Лежеова Словенска матологија је прва књига која о тако важном по нас предмету пружа јаснију и поузданију целину религиозног живота старих незнабожачких Словена.[3]
Књига представља најкомплексније Лежеово дело, на коме је дуго радио, проучавајући бројне изворе, са циљем да реконструише словенски пантеон и да га понуди у прихватљивој форми. При стварању књиге користио је и словенске и стране изворе, педантно и зналачки, подвргавајући многе анализи и критички их уносити у дело.[2]
Садржај уреди
Књига садржи следећа поглавља:[2]
- Увод
- Глава прва: Извори за словенску митологију
- Словенски хроничари из разних словенских земаља - руска Несторова хроника, чешке хронике Козмина, Далимилова, Длугошева пољска хроника
- Страни хроничари - Адам Бременски, Хелмолд, Титмар, Сакс Граматик, Knilinga Saga, историчари Отона Бамбершког, византијски мхроничари
- Ликорезни споменици - језик, обредна места
- Глава друга: Врховни бог
- Глава трећа: Два врховна бога руских и балтичких словена Перун и Световид
- Перун
- Световид - (Свантовит)
- Још нешто о открићу идола у Збручу
- Глава четврта
- Волос - Велес
- Хорз
- Дажбог
- Симаргл
- Мокош
- Сварог - Сварожић - Suarazici
- Стрибог
- Трајан - Тројан
- Глава пета: Млађа божанства
- Триглав
- Јула
- Радигаст - Радгост
- Подага
- Припегала
- Црнобог (Црни бог)
- Безимена божанства
- Ринвид, Турупид, Пурувид, Пизамар, Црноглав
- Богиње
- Домаћи богови
- Глава шеста
- Виле
- Русаљке
- Глава седма
- Култ - Жртве - Жртвеници - Храмови - Идоли - Свете шуме - Извори - Врачари - Пророштва
- Глава осма
- Живот на оном свету - Да ли и Словени верују у њега? - Супротна сведочанства - Нав, бог Нија - Рај - Начин сахрањивања - Гробља, погребне свечаности - Култ прецима у Русији
- Додатак
- Световид (Свантовид) и Свети Вид
- Илустрације
- Објашњења идола
- Примедбе о словенским идолима
- Поговор - Радослав Агатоновић
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „La Mythologie Slave”. goodreads.com. Приступљено 28. 12. 2022.
- ^ а б в г д Леже, Луј (2017). Словенска митологија. Београд: Алгоритам. стр. омот књигње, 5—14, 197—198. ISBN 978-86-7662-154-5.
- ^ „СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА”. algoritam.rs. Приступљено 28. 12. 2022.
