Совјетска оклопна возила у Другом светском рату
Механизација Црвене армије уреди
До 1931. једина оклопна возила у Црвеној армији били су тенкови Т-18 (руска верзија Рено ФТ-17 из Првог светског рата - 960 возила) и оклопни аутомобили БА-27 (215 возила). Почевши од 1931. ( "Велики тенковски план") Совјетски Савез је улагао велике напоре у механизацију Црвене армије, а Т-27 био је прво масовно произведено оклопно возило у СССР. До 1939. СССР имаће највећу оклопну силу на свету, са годишњом производњом оклопних возила већом од производње свих осталих држава заједно.[1][2]
| Производња | 1937 | 1938 | 1939 | 1940 | 1941 | 1942 | 1943 | 1944 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| СССР | ||||||||
| САД | ||||||||
| Уједињено Краљевство | ||||||||
| Јапан | ||||||||
| Италија | ||||||||
| Немачка |
Историја уреди
До Другог сцетског рата уреди
Без искуства у производњи тенкова, 1930. СССР се окренуо увозу: из Британије је увезено 8 амфибијских лаких тенкова (Карден-Лојд Модел 1931), 30 средњих тенкова (Модел Е и Мк II) и 26 танкета (Викерс Карден-Лојд Мк VI). Убрзо су набављена и два тенка Кристи из САД. Танкета Мк VI је лако модификована и пуштена у производњу 1931. као Т-27, док је средњи тенк Викерс Модел Е ("Викерс 6-тона") постао Т-26. Врхунац у развоју лаких тенкова били су "брзи тенкови" са револуционарним новим вешањем типа "Кристи" - БТ серија - од 1932. до 1940. Карден-Лојд Модел 1931 био је основа серије амфибијских лаких тенкова (Т-37, Т-38 и Т-40) од 1933. до 1941. када је производња лаких тенкова и оклопних кола углавном обустављена.[1]
| Производња | 1931 | 1932 | 1933 | 1934 | 1935 | 1936 | 1937 | 1938 | 1939 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Т-27 | |||||||||
| Т-37 основни | |||||||||
| Т-37 са радиом | |||||||||
| Т-37 бацач пламена | |||||||||
| Т-38 | |||||||||
| Т-26 2-куполни | |||||||||
| Т-26 1-куполни | |||||||||
| Т-26 1-куполни са радиом | |||||||||
| Т-26 бацач пламена | |||||||||
| Т-26 мост | |||||||||
| Т-26 са даљинским управљањем | |||||||||
| БТ-2 | |||||||||
| БТ-5 основни | |||||||||
| БТ-5 са радиом | |||||||||
| БТ-7 основни | |||||||||
| БТ-7 са радиом | |||||||||
| БТ-7А/БТ-8 | |||||||||
| Т-28 | |||||||||
| Т-35 | |||||||||
| ФАИ | |||||||||
| БА-20 | |||||||||
| БА-10 |
У Другом светском рату уреди
Катастрофални губици совјетских оклопних снага у првим месецима Операције Барбароса доказали су неефикасност лаких тенкова и борних кола у модерном механизованом ратовању. Већ крајем 1941. обустављена је производња лаких оклопних возила и сва средства су усмерена на производњу средњих (Т-34) и тешких тенкова (КВ-1/2 и ЈС-1/2, као и новог типа оклопних возила - јуришних топова (СУ-76 и његови наследници).[1]
| Производња | 1940 | 1941 | 1942 | 1943 | 1944 | 1945 |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Т-26 | ||||||
| БТ-7М/8 | ||||||
| Т-40 | ||||||
| Т-50 | ||||||
| Т-60 | ||||||
| Т-70 | ||||||
| Т-34/76 | ||||||
| Т-34/85 | ||||||
| Т-28 | ||||||
| КВ-1 | ||||||
| КВ-1С | ||||||
| КВ-2 | ||||||
| КВ-8 | ||||||
| КВ-85 | ||||||
| ЈС-1 | ||||||
| ЈС-2 | ||||||
| СУ-76 | ||||||
| СУ-85 | ||||||
| СУ-100 | ||||||
| СУ-122 | ||||||
| СУ-152 | ||||||
| ИСУ-122/152 |
Референце уреди
Литература уреди
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 151—160. ISBN 978-000711228-9.