Списак политичких партија у Бутану

списак на Викимедији

У Бутану постоје четири регистроване политичке партије. Политичке странке су регулисане Уставом из 2008. године. Устав прописује вишестраначки систем у којем две најбоље странке на изборима окупира обезбеђују место у Народној скупштини. Материјалне и процедуралне услове за све политичке странке, као што су регистрација, налазе су у члану 15.[1]

Регистроване партије

уреди

Друге партије

уреди

Остале странке, од којих су многе основане у изгнанству, и даље су нерегистроване или забрањене. Штавише, многе су дефинисане као екстремне или терористичке групе.

Змајев национални конгрес је формиран у егзилу у Катмандуу, у главном граду Непала 16. јуна, 1994. године.

Дана 26. августа 2010, Бутанске политичке партије у егзилу формирале су „јединствени демократски покрет“ на челу ког се налази Ронгтонг Кунлеј Дорџи, председник Змајевог националног конгреса. Овај блок је отворио канцеларију Катмандуу у новембру 2010, а можда добијају и подршку од владе Непала.[6]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Constitution of the Kingdom of Bhutan (English)” (PDF). Government of Bhutan. 18. 7. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2011. г. Приступљено 13. 10. 2010. 
  2. ^ Election Commission of Bhutan website -PDP Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2008), Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ Druk Phuensuim Tshogpa, the new party in town Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2011), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ [„Druk Nyamrup Tshogpa[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2020. г. Приступљено 15. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Druk Nyamrup Tshogpa]
  5. ^ https://web.archive.org/web/20130429050544/http://www.dct.bt/. Архивирано из оригинала 29. 04. 2013. г. Приступљено 15. 03. 2014.  Текст „-PR0F3SS0R ZRZ-” игнорисан (помоћ); Текст „ ” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Chandrasekharan, S. (8. 12. 2010). „BHUTAN: Political Parties in Exile Form an Umbrella Organisation: Update No. 88”. South Asia Analysis Group (SAAG). Архивирано из оригинала 28. 07. 2011. г. Приступљено 20. 5. 2011.