Споменик палим Шумадинцима
Споменик палим Шумадинцима се налази у централном делу Малог парка у Крагујевцу.[1] Споменик је подигнут 1932. године, и рад је вајара Антуна Аугустинчића.[2] Подигнут је у спомен страдалим ратницима Шумадије, у српским ослободилачким ратовима.[2][3]
| Споменик палим Шумадинцима | |
|---|---|
 Споменик палим Шумадинцима | |
| Опште информације | |
| Место | Крагујевац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик |
| Време настанка | 1932. год. |
| Тип културног добра | споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
ИзградњаУреди
Овај монументални споменик је рад југословенског и хрватског вајара Антуна Аугустинчића, који је однео победу на конкурсу расписаном 1928.[2] Аугустинчић је споменик израдио у сарадњи са Јозом Кљаковићем, који је у то време био професор на Загребачкој уметничкој академији.[2]
ИзгледУреди
Рађен је на основи у облику крста; на странама каменог постоља налазе се четири рељефа, а на постољу су четири групе фигура од бронзе, које представљају четири поколења и четири историјске епохе обележене годинама: 1804, 1815, 1912. и 1914.[3]
На стубу од гранита је у бронзи ливена статуа девојке, која у руци подигнутој изнад главе, држи круну. Након Другог светског рата, круна је замењена ловоровим венцем, да би поново била враћена током конзерваторских радова 1990.[4]
Споменик културеУреди
Споменик палим Шумадинцима утврђен је за културно добро-споменик културе одлуком Владе Републике Србије бр. 633-6872/2001, 2001.године.[3][4]
У одлуци је наведено да "споменик поред изузетних уметничких вредности и наглашене патриотске симболике има и историјски значај као први у низу споменика посвећених ослободилачким ратовима у Србији".[4]
ГалеријаУреди
Детаљ
Детаљ
Детаљ
Детаљ
ИзвориУреди
- ^ Крагујевац, Калдрмаш (2014-02-11). „Споменик палим Шумадинцима”. Калдрмаш Крагујевац (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-25.
- ^ а б в г „Spomenik palim Šumadincima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac | Pretraživač kulturnog nasleđa”. kultura.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступљено 2021-06-25.
- ^ а б в „Spomenik palim šumadincima”. www.kulturnonasledje.com. Приступљено 2021-06-25.
- ^ а б в „Одлука о утврђивању Споменика палим Шумадинцима за споменик културе” (PDF). Службени гласник. 46: 5. 27. 7. 2021 — преко nasledje.gov.rs.
ЛитератураУреди
- Vujčić, Davorin (2005). „Djevojka s bakljom/Genij prosvjete — novootkrivena javna plastika kipara Hinka Juhna”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske. 48 (1): 183—191.
- Димитровски, Дарко (2013). Туризам Шумадијског округа у контексту одрживог развоја (докторска дисертација) (PDF). Београд: Географски факултет Универзитета у Београду.
- Живановић, Милана (2019). Руски гробни комплекси у Србији у 20. веку : докторска дисертација. Београд: [М. В. Живановић]. COBISS.SR 530948503
- Живановић, Милана (2020). И крст и петокрака : руски гробни комплекси у Југославији у 20. веку. Београд: Институт за новију историју Србије, (Београд : Чигоја штампа). COBISS.SR 18590217
- Илић, Предраг (2014). „Подизање споменика палим Шумадинцима у Крагујевцу 1932. године”. у Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу / уредници Бориша Радовановић, Предраг Илић; Шумадијски анали. Посебна издања ; књ. 3. Крагујевац: Историјски архив Шумадије: 181—216. COBISS.SR 1025477005 COBISS.SR 211410444
- Jugoslovenska skulptura : 1870-1950. : Muzej savremene umetnosti, Beograd, maj - septembar 1975 / [koncepcija i koordinacija Miodrag B. Protić ; katalog Dragana Vranić ; prevod Vuka Kovačević]. Beograd: Muzej savremene umetnosti, (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod). 1975. COBISS.SR 1931015
- Kečkemet, Duško (1966). „Javni spomenici u Hrvatskoj do Drugog svjetskog rata” (PDF). Život umjetnosti. Zagreb: Institut za povijest umjetnosti (2): 3—17.
- Kolešnik, Ljiljana (1992). „Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (12): 49—73.
- Крагујевац и Шумадија од 1914. до 1941. године : зборник радова са научног скупа одржаног 30. новембра 2012. године у Крагујевцу / уредници Бориша Радовановић, Предраг Илић. Крагујевац: Историјски архив Шумадије, (Крагујевац : Inter print). 2014. COBISS.SR 211410444
- Манојловић Пинтар, Олга (2005). Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 512801175
- Manojlović Pintar, Olga (2014). Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa. COBISS.SR 208226060
- Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
- Pavičić, Snježana (2015). „Neka zapažanja o Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji u Batinoj Skeli” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXII–XXXV (2012.—2015) (32—33/34—35): 249—260. COBISS.SR 16083458
- Pintarić, Snježana (1986). „Spomenik palim Šumadincima.”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (6): 31—43. COBISS.SR 16083458
- Pintarić, Snježana (1988). „Javni spomenici Antuna Augustinčića do drugog svjetskog rata”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske. 31—32 (1): 363—369.
- Pintarić, Snježana (1992). „Javni i nadgrobni spomenici Antuna Augustinčića (magistarski rad)”. Zagreb: Galerija Antuna Augustinčića.
- Рајчевић, Угљеша (2001). Затирано и затрто : оскрнављени и уништени српски споменици на тлу претходне Југославије. Књ. 1. Нови Сад: Прометеј, (Нови Сад : Прометеј). COBISS.SR 171852551
- Ristić, Andrijana (2011). „Prezentacija umetnika u ilustrovanoj štampi u okviru kulturne politike Agitpropa 1945—1952” (PDF). Kultura. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (131): 145—157.
