Спори медији (Slow media) је покрет усредсређен на темпо производње и употребе медија у дигитално доба. Залаже се за алтернативне начине стварања и употребе медија који би имали бољу намеру, који су пријатнији, дуготрајнији, боље истражени/написани/дизајнирани, етичнији и у целини квалитетнији. [1]

Спори медији су се развили као одговор на сложене медијске формате и тренутне методе комуникације карактеристичне за дигиталну културу, у којима се „велике количине информација ажурирају у реалном времену и непрестано су вам надохват руке“. [2] Присталице спорих медија критикују сфере у којима се медији производе, деле и троше због вредновања непосредности и драматичне презентације, како би привукли пажњу и максимално повећали публику, а на уштрб суштине и веродостојности дела. [3]

Повезани појмови уреди

Спори медији су огранак Спорог покрета, познатог и као Споро живљење. Спори медији уско су повезани са покретима Спори блогинг, Споре књиге, Спора комуникација, Споро новинарство, Споре вести, Споро читање и Спора телевизија, а понекад се користе и као термин који обухвата све ове аспекте.

Филозофија и праксе уреди

Појам „спори медији“ су многи људи спонтано сковали око 2002–2009 године. Писци, репортери, филмски ствараоци и коментатори (укључујући Аријану Хафингтон) промовисали су концепт Спорих медија у издаваштвима попут The Atlantic, Forbes, Grantmakers in the Arts, Huffington Post, The Times of London, Prospect, Rocky Mountain News, The Wall Street Journal, The Washington Post, као и у фејсбук групама, широком спектру блогова и другде. [4]

Присталице Спорих медија узимају Спору храну као свој модел. „Баш као што се ни Спора храна, тако се ни Спори медији не раде о брзој употреби, већ о пажљивом одабиру састојака и њиховој концентрисаној припреми“, написали су Бенедикт Келер, Сабрија Давид и Јерг Блумтрит у широко распрострањеном „Манифесту о Спорим медијима“. [1] Они су изјавили да Спори медији нису одбацивање брзине и истовремености дигиталних медија, већ „став и начин на који се они користe“. [1] Према овом манифесту, „Управо је то убрзање до којег је дошло у више од једне области живота разлог због којег је постало могуће створити острва намерне спорости која су и неопходна за опстанак“. [1]

Додатна литература уреди

  • Johnson, Clay (2012). The Information Diet: A Case for Conscious Consumption. Sebastopol, Calif.: O'Reilly Media.
  • Laufer, Peter (2011). Slow News: A Manifesto for the Critical News Consumer. Corvallis, Ore.: Oregon State University Press.
  • Rauch, Jennifer (2018). Slow Media: Why Slow is Satisfying, Sustainable and Smart. New York and Oxford: Oxford University Press.

Референце уреди

  1. ^ а б в г Köhler, Benedikt, David, Sabria and Jörg Blumtritt (2010). "The Slow Media Manifesto".
  2. ^ Jolly, Jihii (2014). "How to Establish a Media Diet: Keep Up By Slowing Down," Columbia Journalism Review, Aug. 20, 2014.
  3. ^ Mele, Christopher (2017). "Fatigued by the News? Experts Suggest How to Adjust Your Media Diet. The New York Times, Feb. 1, 2017.
  4. ^ Rauch, Jennifer (2011). "The Origin of Slow Media: Early Diffusion of a Cultural Innovation through Popular and Press Discourse." Transformations, No. 20.

Спољашње везе уреди