Србска зора (алманах)

Србска зора (алманах) је издата 1836. и 1837. године у Бечу.

Србска зора
Насловна страна из 1837.
Типзабавник
ИздавачСпоридон Јовић, Глигорије Груић
Оснивање1836.
Језиксрпски
Укидање1837.
ГрадБеч

Издавач уреди

Издавач прве књиге 1836. године био је Спиридон Јовић, а друге, 1837. године, због смрти уредника Јовића, Глигорије Груић, сарадник из претходне године. Такође је умро и Јовићев најближи сарадник "Побратић" (псеудоним Александра Будимировића). Забавник је штампан у штампарији Јерменског манастира у Бечу.

О алманаху уреди

Српбска зора је у стилском погледу следбеник морално-сентименталне литературе којој су основно обележје дали Доситеј, Стојковић и Видаковић, али је заступљена и хумористичка црта постдоситејевске литературе, као и лирска, предбранковска компонента наше поезије. Језик је скоро потпуно вуковски, чист народни, без танког и дебелогћириличног слова јер. Иако објављени прилози не припадају делима веће књижевне вредности, Србска зора спада у наше најлитерарније алманахе 30-тих година.

Садржај уреди

Србска зора има календарски, поучни и забавни део. У поучном делу се налазе прилози о родослову аустријских царева, о руском орденима, о Кини, о календарима.

Најобимнији је књижевни део алманаха, подељен у првом годишту на рубрике: "Приповетке", "Поетическе забаве" и "Смесе", а у другом су сви прилози помешани, под називом "Забаве". Поред приповедака и песама, ту су и драме, ангдоте, изреке и чланци из области историје.

Најважнији део забавника су песме, углавном у модерном стиху и модерној строфици; лирске љубавне, морално-поучне и пригодне. Објављене су четири песме и шест загонетки Споридона Јовића: Милош Обилић (превод са немачког, Јохана Непомука Фогла), Спомен (љубавна), Балада Милица, и Поздрав србским девицама. Побратић је објавио пет песама и два епиграма: Љубичице, Љубав, Девојка и цвеће, С богом остај, Сирома па сирома, лирско-елегичног садржаја. Глигорије Грујић је објавио пригодне песме Неколико речи, у Бечу на гробу, Спиридону Јовићу, о испраћају пријатеља, о родитељској бризи.

У оба годишта алманаха објављено је пет приповедака: Вход к сосуду, Ромео и Јулија, (преводи са немачког), Невера сама се казни (Јовић), Три конака (Груић).

Историографски прилози су: Житије Марка Краљевића и Сан Крезусов, а објављене драме су: Материна љубав (превод) и Великодушије и благодарност Побратића.

Поред Вука, Јована Хаџића, Димитрија Тирола, Његоша, Симе Милутиновића, на списку претплатника су се налазили многи други из разних места. [1]

Референце уреди

  1. ^ Деретић, Јован (2016). Алманаси Буковог доба. Зрењанин: Sezam Book. стр. 53-59.