Србска зора (алманах)

Србска зора (алманах) је издата 1836. и 1837. године у Бечу.

Србска зора

Насловна страна из 1837.
Тип	забавник
Издавач	Споридон Јовић, Глигорије Груић
Оснивање	1836.
Језик	српски
Укидање	1837.
Град	Беч

Издавач

Издавач прве књиге 1836. године био је Спиридон Јовић, а друге, 1837. године, због смрти уредника Јовића, Глигорије Груић, сарадник из претходне године. Такође је умро и Јовићев најближи сарадник "Побратић" (псеудоним Александра Будимировића). Забавник је штампан у штампарији Јерменског манастира у Бечу.

О алманаху

Српбска зора је у стилском погледу следбеник морално-сентименталне литературе којој су основно обележје дали Доситеј, Стојковић и Видаковић, али је заступљена и хумористичка црта постдоситејевске литературе, као и лирска, предбранковска компонента наше поезије. Језик је скоро потпуно вуковски, чист народни, без танког и дебелогћириличног слова јер. Иако објављени прилози не припадају делима веће књижевне вредности, Србска зора спада у наше најлитерарније алманахе 30-тих година.

Садржај

Србска зора има календарски, поучни и забавни део. У поучном делу се налазе прилози о родослову аустријских царева, о руском орденима, о Кини, о календарима.

Најобимнији је књижевни део алманаха, подељен у првом годишту на рубрике: "Приповетке", "Поетическе забаве" и "Смесе", а у другом су сви прилози помешани, под називом "Забаве". Поред приповедака и песама, ту су и драме, ангдоте, изреке и чланци из области историје.

Најважнији део забавника су песме, углавном у модерном стиху и модерној строфици; лирске љубавне, морално-поучне и пригодне. Објављене су четири песме и шест загонетки Споридона Јовића: Милош Обилић (превод са немачког, Јохана Непомука Фогла), Спомен (љубавна), Балада Милица, и Поздрав србским девицама. Побратић је објавио пет песама и два епиграма: Љубичице, Љубав, Девојка и цвеће, С богом остај, Сирома па сирома, лирско-елегичног садржаја. Глигорије Грујић је објавио пригодне песме Неколико речи, у Бечу на гробу, Спиридону Јовићу, о испраћају пријатеља, о родитељској бризи.

У оба годишта алманаха објављено је пет приповедака: Вход к сосуду, Ромео и Јулија, (преводи са немачког), Невера сама се казни (Јовић), Три конака (Груић).

Историографски прилози су: Житије Марка Краљевића и Сан Крезусов, а објављене драме су: Материна љубав (превод) и Великодушије и благодарност Побратића.

Поред Вука, Јована Хаџића, Димитрија Тирола, Његоша, Симе Милутиновића, на списку претплатника су се налазили многи други из разних места.