Српска везиља (часопис)

Српска везиља: илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву је часопис који је покренуо 1903. године у Вршцу Милан Павловић Петко, власник цртачко-везиљске радионице. Часопис је престао са излажењем 1906. године.[1]

Српска везиља: илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву
Српска везиља: илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву
Типчасопис
Формат29 цм
ВласникМилан Павловић Петко
ИздавачМилан Павловић Петко
Главни уредникМилан Павловић Петко
Оснивање1903. године
Језиксрпски
Укидање1906. године
СедиштеВршац

О часопису

уреди
 
Миливоје Томин: Какво треба да је васпитање у наших женскиња, Српска везиља, број 8, 1903. година

Српска везиља је илустрован лист који је био намењен српским везиљама и имао је особине женског часописа. Био је везан за народну уметност - ручни рад.

 
Миливој Томин: Покрет за еманципацију женскиња, Српска везиља, број 7, 1903. година

Милан Павловић Петко објавио је своју намеру о покретању новог листа за везиље 1901. године. Познато је да су га у његовом раду на ширењу српског веза подржавали уредници листова, женске задруге, учитељице основних школа, као и уредник Босанске виле Никола Т. Кашиковић. Међу поборницима народне уметности се сматрало да је потребан један лист за српске везиље. Милан Павловић Петко имао је своју штампарију и довољно материјалних средстава да као власник финансира један овако скуп издавачки пројекат. Књижевне радове у овом листу објављивали су мање познати писци као и почетници, али су ти прилози значајни као податак о књижевној писмености и образованости ширег круга читатеља и сарадника Српске везиље. У већини ових прилога, као и свих текстова објављених у овом листу, аутори су се залагали за високо место српске жене као стуб куће, дома, као морални подстрек младима. Водило се рачуна и о еманципацији жена којој је посвећена пажња иако се у то време гледало на питање еманципације претежно негативно. У друштву су владала конзервативна мишљења, али су се у листу покренули разговори о актуелним друштвеним појавама. Српска везиља је почетком двадесетог века била права миљеница ширег читалачког круга и сматрала се најбоље опремљеним вршачким гласилом, богато илустрована, са посебним додатком цртежа на табаку за ручни рад.[2] Корице Српске везиље користе модел богатих флоралних украса који су чести на корицама многих српских часописа.[3]

 
Српска везиља, број 1 из 1903. године, на дну странице црвеним је означен цитат
 
Реклама листа Српска везиља у часопису Српско коло, 30. март 1906. година

Продајна мрежа

уреди

Власник је веровао да ће лист моћи да се издржава и од претплате. Организовао је чак и продајну мрежу преко учитељица и трговаца који су били његови најревноснији скупљачи претплатника. Чак је и омогућено да неко ко сакупи 5 претплатника добије један примерак листа на поклон.[2] Инсистирало се да скупљачи претплате буду што агилнији како би лист што више претплатника добио, те да му се опстанак обезбеди.[4] Уредник је био и вешт у рекламирању својих издања. На дну корица првог броја часописа црвеним словима је написао:

Уредничко обраћање читаоцима, поред тога што је представљало непосредан контакт који увек остварује добру комуникацију , често је део уређивачке политике и врста усмеравања сарадника према концепцији часописа. Исто тако је и усмерен на представљање часописа и директно је усмерен рекламни текст. Лист је предњачио у самореклами, било као посебан оглас или као део када се препоручује сопствени часопис.[3]

Највише су га читале учитељице, професорке, домаћице, ученице, као и особе које су се и саме бавиле везом.[2]

Учитељ Никола Т. Кашиковић је у Босанској вили написао похвале за лист Српска везиља.

Периодичност

уреди

Лист је излазио на време, једном месечно и то крајем сваког месеца.[1] Године 1906. су поједини бројеви каснили зато што се зидала нова штампарија.[2]

Графичка опрема

уреди

Часопис је један од најбоље опремљених вршачких листова. Лист је украшаван цртежима, вињетама, украсним шарама, иницијалима, монограмима. Ипак је графичка опрема била неуједначена и то је кварило општи утисак о дизајну овог листа. У кићењу страница често се претеривало, па су неке стране претрпане вињетама и шарама.[2]

Прелом

уреди

Лист је преламан на начин уобичајен у нашој и аустроугарској периодици 19. века. Двостубачан је, а ступци су одвајани међустубачном фином линијом. Власник Милан Петковић Петко је чак 1906. године отворио нову типографију са савременијим отисцима и словима.[2]

Илустрације

уреди

Рубрике

уреди
  • Књижевност
  • Погађаљке
  • Поуке
  • Одговори уредништва
  • Поруке уредништва
  • Додатак на посебном табаку
  • Опис цртежа у додатку

Рубрика Књижевност

уреди

Уредништво је препоручивало најновије књиге и српску периодику (Голуб, Босанска вила, Летопис Матице српске, Бранково коло итд). Најинтересантнији прилози посвећени су народном усменом стваралаштву и односима између народне поезије и народног веза. Обележене су и две годишњице, значајне за српску књижевност: 100 година од рођења и 50 година од смрти Јована Стерије Поповића, као и 70 година живота Јована Јовановића Змаја. Змајева годишњица обележена је текстовима и цртежом који је за ову прилику израдио Милан Павловић. Добро погођен лик Јована Јовановића Змаја украшен је ловоровим листовима на којима су исписани називи часописа и листова које је Змај уређивао и издавао: Жижа, Јавор, Невен, Стармали, Комарац, Приклапало, Илустрована ратна хроника.[2]

Обележавање 100 година од рођења и 50 година од смрти Јована Стерије Поповића
 
Писмо из Ниша, Српска везиља, број 9, 1903. година

Рубрика Одговори и поруке уредништва

уреди

У великом броју случајева , писма читалаца се објављују као подршка, или врло ретко као критика уређивачкој политици часописа или неком ставу уредништва. Понекад су усмерене и на техничке могућности самог листа. Дописи су такви да личе једни на друге, као да их је писао исти човек, сам уредник, или да су писани по наруџбини.[3]

Додатак

уреди

Додатак је штампан на посебном табаку и приказивани су цртежи у оригиналној величини како би везиље могле лакше да их копирају и пренесу на платно. Давана су и додатна упутства за тај рад. Тих прилога је врло мало сачувано, али из подрубрике Опис цртежа у додатку сазнајемо о садржини самог додатка.[2]

Забавник Српске везиље

уреди

Године 1904. уредништво је почело да објављује лист у листу, додатак који је назван Забавник. Излазио је на 4 стране. Садржина му је била искључиво забавног карактера.[2]

  • Песме
  • Приче
  • Смесице - шале

Сарадници

уреди

Уредништво Српске везиље успело је да окупи бројне сараднике из готово свих земаља у којима су живели Срби: Угарске, Србије, Босне и Херцеговине, Славоније, Далмације, Црне Горе, Америке итд. Поред наведених сарадника са пуним именом и презименом, било је и сарадника са псеудонимима, али данас многи од њих не могу да се разреше.[2][1]

Сарадници писци

уреди
<

Сарадници илустратори

уреди
  • Милан Павловић Петко
  • Јелисавета Поморишчева
  • Анђелија Ђонлићева
  • Маша Јанковић

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Српска везиља : илустровани лист за ручни рад, домаћу потребу и забаву / власник Цртачко-везиљски завод М. [Милана] П. Павловића ; уредник Милан П. [Петко] Павловић. - Год. 1, бр. 1-12 (јан.-дец. 1903) ; год. 2, бр. 1 (јан. 1905)-год. 3, бр. 9 (сеп. 1906). - Вршац : Цртачки везиљачки завод М. П. Павловића, 1903; 1905-1906 (Вршац : Штампарија Милана Петка Павловића). - 29 cm COBISS.SR 23065612
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Час описа часописа : Мирођија, Бубањ, Српска везиља, Полицијски гласник / Жарко Рошуљ. - Београд : Институт за књижевност и уметност, 1995 (Београд : ЧИП штампа). - Стр :135-166 : илустр. ; 19 cm. - (Наука о књижевности. Историја српске књижевне периодике)
  3. ^ а б в Часописи по мери достојанственог женскиња : женски часописи у Србији на почетку 20. века / Слободанка Пековић. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 2015 (Нови Сад : Сајнос). - 378 стр. : илустр. ; 19 cm. - (Наука о књижевности. Историја српске књижевне периодике)
  4. ^ Српска везиља, 1903, годиште 1, број 7
  5. ^ Српска везиља, број 1, 1903. година
  6. ^ Босанска вила, 1903, број 2, страна 39

Литература

уреди
  • Књиженство : теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године / уреднице Биљана Дојчиновић, Александра Вранеш, Зорица Бечановић-Николић ; рецензенткиње Љиљана Бањанин, Тамара Ђермановић, Адријана Марчетић. - Београд : Филолошки факултет, 2015 (Београд : Белпак). - XI, 471 стр. ; 24 cm. - Зборник је настао као резултат истраживања на истоименом пројекту. - Тираж 300. - pp. I-XI: Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године / Биљана Дојчиновић, Александра Вранеш, Зорица Бечановић-Николић. - Белешке о ауторкама и ауторима: pp. 445-454. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. - Резиме на енгл. језику уз сваки рад. - Регистар.COBISS.SR 217916428
  • Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед / Милица Кисић, Бранка Булатовић. Штампа и српско друштво 19. и 20. века / Милош Мишовић. - Београд : Медија центар, 1996 (Београд : Стандард 2). - 513 стр. : факс. ; 24 cm. - (Библиотека Press документи ; 1)COBISS.SR 109066759
  • Да ли одећа говори? : одећа као израз индивидуалности списатељки и женски часописи као саветодавци и арбитри одевања / Слободанка Пековић. - Библиографија. - У: Књиженство [Електронски извор]. - ISSN 2217-7809. - Год. 1, бр. 1 (2011).COBISS.SR 525041812
  • Књижевност у функцији "принуде" : часопис као фактор преобликовања књижевног текста и жанра / Слободанка Пековић. - Београд : Институт за књижевност и уметност, 2010 (Београд : Чигоја штампа). - 207 стр. ; 19 cm. - (Наука о књижевности. Историја српске књижевне периодике / [Институт за књижевност и уметност, Београд])COBISS.SR 175881484
  • Два женска часописа или два часописа за жене / Слободанка Пековић. - Ћирилицом. - У: Банатска периодика XIX и XX века / уредиле Весна Матовић, Марија Циндори. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност ; Зрењанин : Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", 1995. - (Серија Историја српске књижевне периодике ; 7). - ISBN 86-7095-066-9. - (1995), стр. 133-138. COBISS.SR 58504706
  • Традиционално и модерно у српским часописима на почетку века : (1895-1914) : зборник радова / уреднице Слободанка Пековић, Весна Матовић ; [илустрације изабрао Синиша Живковић]. - Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1992 (Нови Сад : Графо-офсет). - 391 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Серија Историја српске књижевне периодике ; 6) COBISS.SR 22960647

Спољашње везе

уреди