Српски књижевници у Мађарској

Српски књижевници у Мађарској. Под овим називом подразумевају се писци, песници и преводиоци који су рођени након распада Аустроугарске монархије у Мађарској. После нестанка црно-жуте империје Хабзбурговаца, велики део „пречанских“ Срба се нашао у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, док је мањи постотак остао у Мађарској и Румунији. Са територије данашње Мађарске знатан део Срба, међу њима и веома велики број интелектуалаца, путем оптације, преселио се у новонасталу Краљевину СХС. Након ових судбоносних дешавања књижевно стваралаштво Срба у Мађарској је маргинализовано. Тако, у периоду између два светска рата тешко да се може говорити о уметничкој литератури Срба у Мађарској. Поновно оживљавање српске поезије и прозе у Мађарској почиње тек од шездесетих година 20. века а које траје и данас.

Стојан Д. Вујичић (Помаз, 1933 - Рим, 2002)

Један од најугледнијих српских књижевника у Мађарској. Завршио Славистику у Будимпешти. Био је сарадник Мађарске академије наука. Био је покретач књижевног листа Невен и оснивач Задужбине Јакова Игњатовића у Будимпешти. Вујичић је био познати српски песник, преводилац, антологичар, истраживач књижевне историје Срба у Угарској и стручњак српско-мађарских културних и литерарних веза.

Књиге

Расточење (Београд 1973, Будимпешта, 1993) - песме
Јочеф Секач - Вук Стефановић Караџић: Српске народне песме (Нови Сад, 1986) - студије
Срби у Будиму и Пешти (Будимпешта, 1997) - културна историја
Elillant évek szőlőhegyén (Будимпешта, 1997) - есеји, студије

Љубинко Галић (Сантово, 1922 — Сантово, 1983)

Завршио Богословију у Сремским Карловцима. Био је православни свештеник у родном месту Сантову, где је писао дечје и разне пригодне песме по узору на српске романтичаре, поготово под утицајем Јована Јовановића Змаја. Нема самосталну збирку.

Књиге

У коло (Будимпешта, 1969) - антологија песама
Сунчана поља (Будимпешта, 1980) - антологија дечје поезије

Предраг Степановић (Мохач, 1942)

Студирао је славистику у Печују и Будимпешти. Доцент је на Катедри за славистику при Универзитету ЕЛТЕ у Будимпешти. Врсни је лингвиста. Био је уредник рубрике за културу Народних новина, недељника Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској (1986 - 1989). Од 1991. године уређује исту рубрику у Српским народним новинама. Према његовом роману Преполовљени снимљен је играни филм, тако је Степановић био први српски књижевник из Мађарске по чијем је књижевном делу настао филм.

Књиге

Преполовљени (Будимпешта, 1982) - роман
Малоградске и друге приче (Будимпешта, 1984) - приповетке
Записи једног читаоца (Будимпешта, 1994) - есеји, критике
Приче о малом зецу (Београд) - прича за децу
Говори Срба и Хрвата у Мађарској (Београд) - студија
Говори Срба у Мађарској (Будимпешта, 2000) - студија
Живети у Мохачу (Будимпешта, 2006) - роман
Усудне речи (Будимпешта, Београд, 2008) - приповетке

Петар Милошевић (Калаз, 1952)

Дипломирао је на Славистици у Будимпешти на Универзитету ЕЛТЕ. Доцент је на Катедри за славистику при Универзитету ЕЛТЕ. Уређивао је рубрику „Култура“ у заједничким Народним новинама, а касније од маја 1991. до априла 1999. године био је главни уредник Српских народних новине, недељника у Мађарској. Од маја 2003. главни уредник је прилога Српских народних новина Невен. Веома је активан на пољу издавачке делатности, уредник је многих антологија и хрестоматија књижевности Срба (и Хрвата) у Мађарској. Аутор је бројних студија о литератури Срба (и Хрвата) у Мађарској.

Књиге

Сентандрејски типик (Нови Сад, 1990) - песме
Огледи и критике - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта, 1991)
Наћи ћу другог (Будимпешта, 1994) - приповетке
Лондон, Помаз (Нови Сад-Будимпешта 1994)- роман
Ми же Сентандрејци (Нови Сад-Будимпешта, 1997) - роман
Битка за Сулејмановац (Нови Сад-Будимпешта, 2001) - роман
Веб-сајт стори (Београд-Будимпешта, 2001) - роман
Поезија апсурда (Васко Попа) (Београд, 2005, 2007) - књижевна студија
Од десетерца до хипертекста (Будимпешта, 2007) - књижевне студије
Данас, јуче, прекјуче (Будимпешта, 2008) - скице и есеји о нашој књижевности у Мађарској
Сторија српске књижевности (Београд, Будимпешта, 2010) - књижевна историја

Препеви и песме

Авала експрес (1996)
Матурски састанак (1997)

Хрестоматије и антологије

На другој обали (Београд.Ваљево, 1984)
Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984)
Сеоба Срба (Будимпешта, Београд, 1990)
Будилник (Будимпешта, 2007)

Војислав Галић (Сантово, 1956)

Завршио је Богословију и Теолошки факултет у Београду. Свештеник је у Сентандреји. Секретар је Епархије будимске у чину протојереја-ставрофора. Уређивао је рубрику „Православље“ Српских народних новина.

Књиге

Вертоград на Дунаву (Будимпешта, 1993)

Никола Радосав (Батања, 1959)

Дипломирао на Правном факултету у Будимпешти. Директор је Старатељства за незбринуту децу у главном граду Мађарске.

Књиге

Расцепане жице на шљунак падају (Печуј, 1989) - песме
Расположења без икаквог оквира (Печуј, 1990) - песме
Детињство Томислава (Будимпешта, 1993) - песме
Последњи кнез (Будсимпешта, 1994) - песме
Источне разгледнице (Будимпешта, 1996) - песме

Радован М. Филаковић (Сантово, 1960)

Завршио је Српскохрватску гимназију у Будимпешти. Студирао је на Високо наставничкој школи у Печују. Писао је песме од гимназијских дана. Нема самосталну збирку.

Књиге

Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - антологија младих песника
На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - хрестоматија послератне књижевности на српскохрватском језику у Мађарској

Драгомир Дујмов (Сентеш, 1963)

Дипломирао је у Новом Саду на групи Југословенске књижевности и српски језик. Ради као проферсор у Српској гимназији у Будимпешти. Уређује рубрику за децу у Српским народним новинама.

Књиге

Сунце се небом бори (Будимпешта, 1992) - песме
Немир боја (Будимпешта, 1997) - песме
Меридијани (Будимпешта, 2000) - песме
Бели путеви (Будимпешта, 2000) - роман
Згужвано доба (Будимпешта, 2002) - приповетке
Воз савести (Будимпешта, 2005) (Будимпешта,2009 - преправљено издање) - роман
Превозник тајни (Будимпешта, 2005) - приповетке
Чувар пештанског кандила (Будимпешта, 2005) - есеји о Стојану Д. Вујичићу
Раскршће (Будимпешта, 2006) - роман
Будимске приче (Будимпешта, 2007) - приповетке
Заборављени српски листови у Будимпешти 1866-1918 (Будимпешта, 2007) - студија
Сантовачки летопис са допуном (Будимпешта, 2010) - студија
Храм Светог великомученика Георгија у Будимпешти (коаутор о. Зоран Остојић) (Будимпешта, 2011) - студија
Будимпештом српски знамен (Будимпешта, 2012) - есеји, легенде, приповетке

Либрето

Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - рок опера

Милан Рус (Сегедин, 1963)

Студирао је на Академији драмске уметности у Новом Саду, а дипломирао је у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је писањем песама, а затим је наставио да пише и друге жанрове. Аутор је запажених позоришних комада. Први је у историји српске културе написао пасију (сценско музички приказ живота и страдања Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу, а потом је компоновао и написао и музику, текст, те либрето за прву српску оперету. Његова дела успешно су извођења на репертору Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је у бројним позориштима мађарске престонице. Нема самосталну збирку.

Књиге

Где нестаје глас? (Будимпешта, 1984) - антологија
На другој обали (Београд-Ваљево, 1984) - хрестоматија

Позоришна дела

Сентандрејско јеванђеље (Будимпешта, 1993) - пасија
Пастир вукова - Свети Сава (Будимпешта, 1994) - рок-опера
Сомборска ружа (Будимпешта, 1998) - оперета
Пештански орфеум (Будимпешта, 2000) - кабаре
Милионер Микица (Будимпешта, 2001) - мјузикл

Милан Степанов (Ђур, 1967)

Дипломирао је на Филолошком универзитету у Београду. Био је уредник рубрике „Култура“ у Српским народним новинама. Од маја 1999. године главни уредник је српског недљника у Мађарској. Предаје на Учитељској школи у Будимпешти.

Књиге

Заграде (Београд, 1994) - песме
Живот оца Радована (Београд 1994) - биографија о. Радована Степанова
Маузолеј (Београд, 1997) - роман

Литература

Петар Милошевић: Огледи и критике - о савременој књижевности Срба и Хрвата у Мађарској (Будимпешта, 1991)
Петар Милошевић: A szerb irodalom története (Историја српске књижевности) (Будимпешта, 1998)

Спољашње везе

Српске народне новине
Невен Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2008)
Пројекат Растко
Петар Милошевић: Српски књижевност ван матице (Мађарска)