Википедија

Срчана синкопа

Срчана синкопа је краткотрајни губитак свести узрокована срчаним поремећајима.[1] Јавља се код једне трећине старијих пацијена са синкопеом,[2][3] и карактерише се већим морбидитетом и морталитетом.[4][5] Кардијалну синкопу треба узети у обзир када је површински ЕКГ абнормалан или је присутна систолна дисфункција леве коморе.[6] Како преваленција срчаних болести, укључујући структурне болести срца и аритмије, драматично расте са годинама тако расте и учесталост срчане синкопе[7][8][9][10]

Епидемиологија уреди

Јавља се релативно често у свим старосним групама, у распону од 15% код деце испод 18 година до 23% код старијих пацијената старијих од 70 година.[11] Преваленција и инциденца синкопе расте са старењем,[12] са стопом рецидива од 30%.[13]

Кардиогена синкопа, са средњом преваленцијом од 22% у општој популацији,[14] је дефинисана као синдром у којем „покретање нервног рефлекса доводи до обично самоограничене епизоде системске хипотензије коју карактеришу и брадикардија (асистола или релативна брадикардија) и периферна вазодилатација.”[15]

Етиопатогенеза уреди

Синкопа је чешћа код старијих особа него у било којој другој старосној групи. Физиолошка оштећења срчаног ритма, крвног притиска, барорефлексне осетљивости и церебралног крвотока повезана са узрастом, у комбинацији са већом преваленцом коморбидних поремећаја и пратећим лековима, узрокују повећану осетљивост старијих особа на синкопу.[16] Кардиоваскуларни фактори ризика се све више препознају као кључни покретачи деменције, са огромним потенцијалом за рано откривање и интервенцију. Један такав могући фактор ризика је брадијаритмија. Успешне интервенције за кардиоваскуларне поремећаје који изазивају синкопу код старијих имају шире импликације од контроле синкопалних догађаја и укључују смањење падова и могуће превенцију или модификацију когнитивног оштећења и деменције.[17]

Срчани узроци уреди

  • Структурна срчана или кардиопулмонална болест (аортна стеноза, митрална стеноза, плућна стеноза, миксом леве преткоморе, дисекција аорте, акутни инфаркт миокарда, тампонада срца, плућна емболија, опструктивна кардиомиопатија)
  • Срчане аритмије (тахиаритмије, брадијаритмије)
  • Неурално посредован синкопални синдром (укључује неурокардиогену или вазовагалну синкопу, синкопу каротидног синуса и ситуациону синкопу)
  • Ортостатска (или постурална) хипотензија

Клиничка слика уреди

Срчану синкопу карактерише мало или нимало продрома, појава у лежећем положају или током вежбања и повезаност са палпитацијама или болом у грудима.[18]

Међутим, старији пацијент се може да не сећа ових симптома јер блест срца је независни предиктор срчане синкопе – осетљивост 95% и специфичност 45%.[19]

Иако је презентација срчане синкопе слична оној код других типова синкопе, губитку свести код пацијената са срчаном синкопом могу претходити продроми као што су мучнина, дијафореза, вртоглавица, замагљен вид, главобоља, лупање срца, парестезија и бледило,[20][21][22] који се обично јављају у усправном положају (са померањем наниже 300-800 мл крви)[23] и нестају скоро одмах када пацијент заузме положај на леђима.[20]

Поред тога, након опоравка, пацијенти са неурокардиогеном синкопом[24] могу да се жале на осећај „празнине“ и умора.[11][25]

Процена симптома и стања може дати трагове о могућем узроку синкопе. Синкопа након кашља, дефекације и мокрења указује на ситуациону синкопу; синкопа повезана са болом у грлу или лицу (глософарингеална или тригеминална неуралгија) указује на неурално посредовану синкопу са неуралгијом; а синкопа након бола, страха или штетних стимуланса сугерише кардиогену синкопу.[11]

Синкопа каротидног синуса може се јавити ротацијом или окретањем главе или притиском на каротидни синус (на пример, након масаже каротида, бријањем, уском крагном око врата, или компресија тумора).[11]

Дијагноза уреди

Темељна процена повезаних симптома, окружења, лекова и породичне историје и физички преглед често дају важне назнаке узрока и помажу у вођењу основног тестирања. Међутим, анамнеза и физички преглед нису дијагностички код више од 50% пацијената са кардиогеном синкопом.[26]

Структурне болести срца и срчане аритмије се морају искључити, посебно код старијих људи, који имају већу инциденцу синкопе.[27]

Златни стандард за дијагнозу срчане синкопе је корелација симптома и ритма, или истовремени ХР и снимање ритма током синкопе.[28] Праћење срца такође може да идентификује дијагностичке абнормалности, као што су асистола дужа од 3 секунде и брза суправентрикуларна (СВТ) или вентрикуларна тахикардија (ВТ).[29][30][31]

Одсуство аритмије током забележеног синкопалног догађаја искључује аритмију као узрок осим ако није узрок. код пацијента који има двоструку дијагнозу. Код пацијената старијих од 40 година са рекурентном необјашњивом синкопом који немају структурну болест срца или абнормални ЕКГ, узрок синкопе је брадикардија у преко 50 % случајева.[32][33][34][35]

Процена синкопе уреди

Бројни фактори везани за узраст ометају процену синкопе код старијих особа. Примери укључују:

(1) више могућих дијагноза које се могу приписати;

(2) полифармација;

(3) кардиоваскуларни и цереброваскуларни коморбидитет;[36]

(4) амнезија због губитка свести;

(5) недостатак исказа сведока;

(6) синкопални догађаји који се представљају као падови;

(7) коегзистентно когнитивно оштећење и деменција.

Електрофизиолошка студија уреди

Електрофизиолошка студија је индикована код старијих неслабих пацијената са синкопом када се сумња на срчану аритмију.[13] Дијагноза се заснива на потврди индуцибилне аритмије или поремећаја проводљивости.[37] Корист зависи од вероватноће пре тестирања на основу присуства органске болести срца или абнормалног ЕКГ-а.[38]

Електрофизиолошка студија има предност што пружа и дијагнозу и лечење у истој сесији (нпр. транскатетерска аблација).[13] Најефикаснији је за идентификацију дисфункције синусног чвора у присуству значајне синусне брадикардије од 50 бпм или мање; предвиђање предстојећег атриовентрикуларног (АВ) блока високог степена код пацијената са бифасцикуларним блоком; индуцибилна мономорфна ВТ (код пацијената са претходним инфарктом миокарда и индуцибилна СВТ са хипотензијом код пацијената са палпитацијама.[13]

Диференцијална дијагноза уреди

Диференцијална дијагноза укључује преосетљивост каротидног синуса и ортостатску хипотензију.

Терапија уреди

Лечење срчане синкопе се нуди да би се:[39]

  • спречио пацијентов морбидитет и продужио животни век,
  • спречиле физичке повреде,
  • смањили новчани трошкови понављајућих синкопалних догађаја
  • спречила изненадна срчана смрт.

Лечење срчане синкопе увелико варира и у суштини се заснива на управљању специфичним стањем које је изазвало синкопални догађај.

Прогноза уреди

Пацијенти са узнапредовалом срчаном инсуфицијенцијом и синкопом, међутим, имају 45% једногодишњи морталитет.[16]

Пацијенти са срчаном синкопом такође имају већу вероватноћу да ће имати поновљене синкопалне догађаје са процењеном стопом рецидива од 33% у року од 3 године. Понављајућа синкопа може погоршати квалитет живота пацијента, посебно ако синкопални догађаји доводе до прелома костију, интракранијалног крварења или других трауматских повреда.[40]

Кардијалну синкопу често први идентификују пружаоци примарне здравствене заштите и клиничари хитне помоћи. Пошто се лечење срчане синкопе разликује, важно је упутити пацијента на коначан преглед.

Висока клиничка сумња и ефикасна комуникација између пружаоца хитне помоћи и примарне здравствене заштите морају осигурати да пацијент добије адекватну обраду. Специјална медицинска сестра за кардиологију и хитне случајеве помаже клиничком тиму да прати срчане ритмове и одмах пријави аномалије. Медицинска сестра такође игра суштинску улогу у едукацији пацијента о продромалним симптомима и могућим компликацијама, тако да пацијент тражи медицинску негу када је то потребно. Фармацеут за срце је критичан у оптимизацији листе лекова за пацијента и нуди алтернативе тиму примарне здравствене заштите када лекови могу да предиспонирају пацијента на аритмије. Сараднички интерпрофесионални тим може ефикасно и ефикасно дијагностиковати и управљати срчаном синкопом, побољшавајући негу пацијената и смртност.[41]

Извори уреди

  1. ^ Cardiovasc Electrophysiol, Vol. 14, pp. S74-S77, September 2003, Suppl.
  2. ^ Del Rosso A, Alboni P, Brignole M et al. Relation of clinical presentation of syncope to the age of patients, Am J Cardiol. 2005;96(10):1431–5. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  3. ^ Parry SW, Tan MP. An approach to the evaluation and management of syncope in adults, BMJ. 2010;340:c880. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  4. ^ Soteriades, Elpidoforos S.; Evans, Jane C.; Larson, Martin G.; Chen, Ming Hui; Chen, Leway; Benjamin, Emelia J.; Levy, Daniel (2002-09-19). „Incidence and Prognosis of Syncope”. New England Journal of Medicine. 347 (12): 878—885. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejmoa012407. 
  5. ^ Kapoor, Wishwa N.; Karpf, Michael; Wieand, Sam; Peterson, Jacqueline R.; Levey, Gerald S. (1983-07-28). „A Prospective Evaluation and Follow-up of Patients with Syncope”. New England Journal of Medicine. 309 (4): 197—204. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm198307283090401. 
  6. ^ Marrison VK, Fletcher A, Parry SW. The older patient with syncope: practicalities and controversies, Int J Cardiol. 2012;155(1):9–13.
  7. ^ Go AS, Mozaffarian D, Roger VL et al. Heart disease and stroke statistics – 2013 update: a report from the American Heart Association, Circulation. 2013;127(1):e6–e245. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  8. ^ Parry SW, Tan MP. An approach to the evaluation and management of syncope in adults, BMJ. 2010;340:c880.
  9. ^ Aronow, Wilbert S.; Ahn, Chul; Kronzon, Itzhak (1995). „Echocardiographic findings associated with atrial fibrillation in 1,699 patients aged >60 years”. The American Journal of Cardiology. 76 (16): 1191—1192. ISSN 0002-9149. doi:10.1016/s0002-9149(99)80336-1. 
  10. ^ Gillum, Richard F. (1994). „Trends in acute myocardial infarction coronary heart disease death in the United States”. Journal of the American College of Cardiology. 23 (6): 1273—1277. ISSN 0735-1097. doi:10.1016/0735-1097(94)90367-0. 
  11. ^ а б в г Brignole M, Alboni P, Benditt D, Bergfeldt L, Blanc JJ, Bloch Thomsen PE, et al for the Task Force on Syncope, European Society of Cardiology. Guidelines on management (diagnosis and treatment) of syncope. Eur Heart J 2001;22: 1256-306.
  12. ^ Kenny RA. Neurally mediated syncope. Clin Geriatr Med 2002;18: 191-210. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  13. ^ а б в г Tan, Maw Pin; Kenny, Rose Anne (2006). „Cardiovascular assessment of falls in older people”. Clinical Interventions in Aging. 1 (1): 57—66. ISSN 1176-9092. doi:10.2147/ciia.2006.1.1.57. 
  14. ^ Kapoor WN. Syncope. N Engl J Med 2000;343: 1856-62. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  15. ^ Benditt, David G.; Ferguson, David W.; Grubb, Blair P.; Kapoor, Wishwa N.; Kugler, John; Lerman, Bruce B.; Maloney, James D.; Ravielle, Antonio; Ross, Bertrand (1996). „Tilt table testing for assessing syncope”. Journal of the American College of Cardiology. 28 (1): 263—275. ISSN 0735-1097. doi:10.1016/0735-1097(96)00236-7. 
  16. ^ а б Arthur W, Kaye GC. The pathophysiology of common causes of syncope. Postgrad Med J. 2000 Dec;76(902):750-3.
  17. ^ „Syncope in an Elderly, Institutionalised Population: Prevalence, Incidence, and Associated Risk”. QJM: An International Journal of Medicine. 1985. ISSN 1460-2393. doi:10.1093/oxfordjournals.qjmed.a067852. 
  18. ^ Marrison, V.K.; Fletcher, A.; Parry, S.W. (2012). „The older patient with syncope: Practicalities and controversies”. International Journal of Cardiology. 155 (1): 9—13. ISSN 0167-5273. doi:10.1016/j.ijcard.2010.10.055. 
  19. ^ Alboni, P; Brignole, M; Menozzi, B (2001). „Diagnostic value of history in patients with syncope with or without heart disease”. ACC Current Journal Review. 10 (6): 72—73. ISSN 1062-1458. doi:10.1016/s1062-1458(01)00502-5. 
  20. ^ а б Fogoros RN. Practical cardiac diagnosis: electrophysiologic testing. 3 rd ed. Malden, MA: Blackwell Publishing, 1999.
  21. ^ Zaqqa M, Massumi A. Neurally mediated syncope. Tex Heart Institute J 2000;27: 268-72.
  22. ^ Nair N, Padder FA, Kantharia BK. Pathophysiology and management of neurocardiogenic syncope. Am J Managed Care 2003;9: 327-34.
  23. ^ White CM, Tsikouris JP. A review of pathophysiology and therapy of patients with vasovagal syncope. Pharmacotherapy 2000;20: 158-65
  24. ^ Anderson J, O'Callaghan P. Cardiac syncope. Epilepsia. 2012 Dec;53 Suppl 7:34-41.
  25. ^ Fogoros RN. Practical cardiac diagnosis: electrophysiologic testing. 3 rd ed. Malden, MA: Blackwell Publishing, 1999.
  26. ^ Benditt DG, Ferguson DW, Grubb BP, Kapoor WN, Kugler J, Lerman BB, et al. ACC expert consensus document: tilt table testing for assessing syncope. J Am Coll Cardiol 1996;28: 263-75.
  27. ^ Seger JJ. Syncope evaluation and management. Tex Heart Inst J. 2005;32(2):204-6.
  28. ^ Nishijima DK, Lin AL, Weiss RE, Yagapen AN, Malveau SE, Adler DH, Bastani A, Baugh CW, Caterino JM, Clark CL, Diercks DB, Hollander JE, Nicks BA, Shah MN, Stiffler KA, Storrow AB, Wilber ST, Sun BC. ECG Predictors of Cardiac Arrhythmias in Older Adults With Syncope. Ann Emerg Med. 2018 Apr;71(4):452-461.e3.
  29. ^ Krahn AD, Klein GJ, Yee R, Skanes AC. Detection of asymptomatic arrhythmias in unexplained syncope, Am Heart J. 2004;148(2):326–32. [PubMed] [Google Scholar]
  30. ^ Ermis C, Zhu AX, Pham S et al. Comparison of automatic and patient-activated arrhythmia recordings by implantable loop recorders in the evaluation of syncope, Am J Cardiol. 2003;92(7):815–9.
  31. ^ Moya, Angel; Brignole, Michele; Sutton, Richard; Menozzi, Carlo; Garcia-Civera, Roberto; Wieling, Wouter; Andresen, Dietrich; Benditt, David G.; Garcia-Sacristán, Jesús F. (2008). „Reproducibility of Electrocardiographic Findings in Patients With Suspected Reflex Neurally-Mediated Syncope”. The American Journal of Cardiology. 102 (11): 1518—1523. ISSN 0002-9149. doi:10.1016/j.amjcard.2008.07.043. 
  32. ^ Brignole M, Sutton R, Menozzi C et al. Early application of an implantable loop recorder allows effective specific therapy in patients with recurrent suspected neurally mediated syncope, Eur Heart J. 2006;27(9):1085–92.
  33. ^ Moya A, Brignole M, Menozzi C et al. Mechanism of syncope in patients with isolated syncope and in patients with tilt-positive syncope, Circulation. 2001;104(11):1261–7.
  34. ^ Solano A, Menozzi C, Maggi R et al. Incidence, diagnostic yield and safety of the implantable loop-recorder to detect the mechanism of syncope in patients with and without structural heart disease, Eur Heart J. 2004;25(13):1116–9.
  35. ^ Pezawas, T; Stix, G; Kastner, J; Schneider, B; Wolzt, M; Schmidinger, H (2007-10-04). „Implantable loop recorder in unexplained syncope: classification, mechanism, transient loss of consciousness and role of major depressive disorder in patients with and without structural heart disease”. Heart. 94 (4): e17—e17. ISSN 1355-6037. doi:10.1136/hrt.2007.116616. 
  36. ^ McIntosh, Shona J.; Lawson, Joanna; Kenny, Rose Anne (1993). „Clinical characteristics of vasodepressor, cardioinhibitory, and mixed carotid sinus syndrome in the elderly”. The American Journal of Medicine. 95 (2): 203—208. ISSN 0002-9343. doi:10.1016/0002-9343(93)90261-m. 
  37. ^ Jiagao, Lü; Zaiying, Lu (2003). „Results of invasive electrophysiologic evaluation in 268 patients with unexplained syncope”. Journal of Huazhong University of Science and Technology [Medical Sciences]. 23 (3): 278—279. ISSN 1672-0733. doi:10.1007/bf02829513. 
  38. ^ Linzer M, Yang EH, Estes NA 3rd et al. Diagnosing syncope. Part 2: Unexplained syncope. Clinical Efficacy Assessment Project of the American College of Physicians, Ann Intern Med. 1997;127(1):76–86. [
  39. ^ KENNY, ROSE ANNE (2003). „Syncope in the Elderly:”. Journal of Cardiovascular Electrophysiology. 14 (s9). ISSN 1045-3873. doi:10.1046/j.1540-8167.14.s9.8.x. 
  40. ^ Moya, Angel; Sutton, Richard; Ammirati, Fabrizio; Blanc, Jean-Jacques; Brignole, Michele; Dahm, Johannes B.; Deharo, Jean-Claude; Gajek, Jacek; Gjesdal, Knut (2010-01-01). „GUIDELINES FOR THE DIAGNOSIS AND MANAGEMENT OF SYNCOPE (2009)”. Rational Pharmacotherapy in Cardiology. 6 (1): 108—116. ISSN 2225-3653. doi:10.20996/1819-6446-2010-6-1-108-116. 
  41. ^ Tracy, Cynthia M.; Epstein, Andrew E.; Darbar, Dawood; DiMarco, John P.; Dunbar, Sandra B.; Estes, N.A. Mark; Ferguson, T. Bruce; Hammill, Stephen C.; Karasik, Pamela E. (2013). „2012 ACCF/AHA/HRS Focused Update Incorporated Into the ACCF/AHA/HRS 2008 Guidelines for Device-Based Therapy of Cardiac Rhythm Abnormalities”. Journal of the American College of Cardiology. 61 (3): e6—e75. ISSN 0735-1097. doi:10.1016/j.jacc.2012.11.007. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срчана_синкопа&oldid=27442996”