Википедија

Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија

Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија (СВПТ) је један од облика срчаних аритмија, који се најчешће јавља у два облика и то као: нодална кружна тахикардија и тахикардија по аберантним путевима.[2][3][4][5]

Суправентрикуларна пароксизмална тахикардија
СинонимиSupraventricular tachycardia, paroxysmal atrial tachycardia (PAT)
ЕКГ пацијента са суправентрикуларном пароксизмалном тахикардијом
Специјалностиургентна медицина, кардиологија
СимптомиЛупање срца, осећај вртоглавице, знојење, отежано дисање, бол у грудима
Време појавеПочиње и зауставља се изненада
УзроциНије познато
Фактори ризикаАлкохол, кофеин, никотин, психолошки стрес, Wolff-Parkinson-White синдром
Дијагностички методЕлектрокардиографија
ПревенцијаАблација катетером
ЛечењеВалсалва маневар, аденозин, блокатори калцијумових канала, синхронизована кардиоверзија.[1]
Прогнозадобра
Фреквенција2,3 на 1000 становника

Нодална пароксизмална тахикардија је најчешћи облик пароксизмална преткоморне тахикардија, која обично почиње једном преткоморском екстрасистолом а створена електрична драж пролази кроз АВ чвор и скоро истовремено активира преткоморе и коморе. Последица је постојања два функционална пута у АВ чвору („двофазни нодус”), брзог и спорог, са различитим рефрактерним периодима.[6][7]

Од свих пароксизмалних тахикардија са нормалним QRS комплексом, преко 60% је атриовентрикуларнa нодалнa кружнa тахикардијa (АВРНТ), која се обично добро подноси јер настаје у здравом миокарду и применом верапамила у дози од 5-10 мг успоставља се синусни ритам у преко 90% случајева.[8][9][10][11]

Учесталост СВТ код болесника са хроничном срчаном слабости износи 11,1%, а процењена преваленца ПСВТ износи 3,5% према МЕСА студији (Marshfield Epidemiologic Study Area) из САД.[12][13][14][15][16][17]

Епидемиологија уреди

Учесталост суправентрикуларних пароксизмалних тахикардија је око 2,3 на сваких 1.000 становника.[18][19]  Проблеми обично почињу између 12 и 45 године старости.[20][21] Стање је чешће међу женама него међу мушкарцима.  Код људи без других срчаних проблема прогноза је углавном повољна.[19]

Суправентрикуларне тахиаритмије одавно су познате као компликације након великих хируршких операција, али се мало зна о њиховој учесталости после великих неторакалних операција. Једна студија спроведена на 1.210 болесника код тоталне артропластике кука и колена, проучавала је учесталост ново-насталих суправентрикуларних тахиаритмија и утврдила учесталост од 3,1%.[22] [23] Ове аритмије су биле у корелацији са историјом преткоморске фибрилације, повећањем старосне границе, предњим лијевим хемиблоком и преткоморским раним контракцијама на преоперативном ЕКГ-у. У ових пацијената од 60 година или старији са једним или више позитивних фактора ризика (13% од студијске популације), учесталост је била 18,2%. У ових пацијената мање од 60 година старости без иједног од идентификованих фактора ризика, учесталост је 1,9%.[24].

Голдман Л. је објавио учесталост суправентрикуларних тахиаритмија од 4%, које су биле повезане са другим срчаним обољењима, великим инфекцијама, постојећом хипотензијом, анемијом, метаболичким поремећајима, хипоксијом и парентералном терапијом са новим медикаментима.[24][25][26]

Етиологија уреди

 
Стандардни 12-канални ЕКГ је најважнији и најједноставнији тест за идентификацију пацијента са механизми неправилног срчаног рада

Преткоморске аритмије могу да настану због:[27][28][29][30][31][32]

  • запаљенских процеса у преткоморама,
  • реуматске грознице,
  • срчаних мана,
  • оптерећења и дилатације преткомора,
  • електролитских и метаболичких поремећаја,[33]
  • урођених аномалија срца и спроводног система (аберантни путеви),[34][35]
  • коронарне болести,
  • кардиомиопатија,
  • бронхопулмоналних обољења,
  • лекови,
  • идиопатске етиологије.[36]

Типови.[37][38] уреди

  • Атриовентрикуларнa нодалнa реентрант тахикардијa(АВНРТ) која се јавља у 56% случајева,[39] најчешћи је тип суправентрикуларне тахикардије, са епизодама ​​неправилни брзих откуцаја срца (више од 100 откуцаја у минути) који често почињу и завршавају изненада.
  • Атриовентрикуларна реентрат тахикардија (АВРТ), која се јавља у 27% случајева,[40] најчешће је повезан са Волф–Паркинсон–Вајт синдромом, али се такође јавља и код перманентне реентрантне тахикардије (ПРТ). У АВРТ, помоћни пут омогућава да електрични сигнали из срчаних комора уђу у преткомору и изазову контракцију раније од нормалне, што доводи до поновљене стимулације атриовентрикуларног чвора.[41]

Клиничка слика уреди

Знаци и симптоми који доминирају клиничком сликом су:[42][43][44]

  • лупање срца,
  • осећај несвестице,
  • знојење,
  • отежано дисање,
  • бол у грудима,

Епизоде убрзаног рада срца почињу и завршавају се изненада.[19][45]

Дијагноза уреди

Дијагноза се обично потврђује електрокардиограмом, на којем се примећује уски QRS комплекса,[46] и убрзани рад срца, обично између 150 и 240 откуцаја у минути.[47][48][49][50][51][52]

Ултразвук срца омогућава скрининг могућих срчаних проблема.[53]

Терапија уреди

Терапија суправентрикуларс пароксизмалне тахикардије првенствено се заснива на блокади АВ чворова која се може се постићи на најмање следећа четири начина:[54][55][56][57][58][59]

Радиофреквентна аблација уреди

Радиофреквентна аблација катетером је минимално инвазивна метода која се користи у лечењу ових аритмија.[60] Поступак се изводи у лабораторији за електрофизиологију срца, заједно са електрофизиолошком студијом срца. Изводи се увођењем катетера перкутано кроз феморалну вену (а понекад и унутрашњу вратну вену). Врх катетера (који се назива скалер катетер) смештен је на одређеним местима унутар срчаних шупљина, и преко њега се миокарду даје електрична стимулација како би се проучила срчана проводљивост и било које аритмије. Једном када се проучи проводни систем пацијента и након потврде могућег постојања промене у срчаном ритму, кроз катетер се пропушта радиофреквентна електрична струја која загревањем металног врха изазива уништавање патогена ткива миокарда одговорног за покретање или одржавање аритмије, без оштећења околних здравих ткива.[61][62][63][64][65]

Физички маневри уреди

 
Валсалва маневар је први вагални маневар који треба покушати код СВПТ, јер он делује тако што повећава интраторакални притисак и утиче на барорецепторе (сензоре притиска) унутар лука аорте.

Бројни физички маневри повећавају отпор АВ чвора за пренос импулса (АВ чворни блок), углавном активацијом парасимпатичког нервног система, који вагусни нерв води до срца. Зато се ове манипулације заједнички називају вагалним маневрима.[66]

Валсалва маневар би требало да буде први вагални маневар који треба покушати, јер он делује тако што повећава интраторакални притисак и утиче на барорецепторе (сензоре притиска) унутар лука аорте.

Изводи се тако што се од пацијента тражи да задржи дах док покушава на силу да издахне као да се напреже током пражњења црева. Држање носа и издисање против препреке има сличан ефекат.[67]

Постоје и други вагални маневри, укључујући: задржавање даха на неколико секунди, кашљање, умакање лица у хладну воду,[67] (путем ронилачког рефлекса), испијање чаше ледене воде и стајање на глави.[67]

Масажа каротидног синуса, изведена снажним притиском на на врху једне од каротидних артерија на врату, ефикасна је, али се често не препоручује старијим особама због потенцијалног ризика од можданог удара код особа са атеросклеротичним плаком у каротидним артеријама.

Нежни притисак на врх затворених очију такође може вратити ритам срца у нормалан код неких људи са атријалном или суправентрикуларном тахикардијом (СВТ). Ово је познато као окулокардијални рефлекс.

Лекови уреди

[68]Аденозин је ултра кратко делујући АВ чворни блокатор, који је индикован ако вагални маневри нису ефикасни. Ако аденозин не да резултате или се ПСВТ понови, препоручују се дилтиазем или верапамил.[69] [70] Аденозин се може безбедно користити током трудноће.[71][72]

СВТ који не укључује АВ чвор може реаговати на друге антиаритмичке лекове као што су соталол или амиодарон.[73]

Антикоагуланти

Превенција можданог удара оралним антикоагулантом је пресудна за лечење болесника са АФ. Антагонист витамина К, који инхибира факторе згрушавања II, VII, IX и X, већ деценијама се препоручује за превенцију можданог удара. Перорални антикоагуланти антагониста витамина К, који укључују дабигатран, ривароксабан, апиксабан и едоксабан, једнако су ефикасни као варфарин у смањењу исхемијског можданог удара са нижом стопом већих крварења. Са све већа преваленција АФ, прописивање одговарајућих оралних антикоагуланса (ОАЦ) у складу са карактеристикама пацијента постаје све већи изазов у клиничкој пракси.[74][75][76][77][78]

 
Прекид ПСВТ-а након примене аденозина.

Кардиоверзија уреди

 
Приказ кардиоверзије

Ако је особа хемодинамски нестабилна или други третмани нису били ефикасни, може се користити синхронизована електрична кардиоверзија. Кардиоверзија електричним шоком заснива се на употреби краткотрајног електричног шока преко електрода постављених на грудном кошу болесника.[79] Једна електрода поставља се на предео врха срца, а друга, десно на горњи део грудне кости (стенума), да би се применом електричног шока једносмеме струје (DC-direct current) извршила деполаризација срчаног мишића (миокарда) и прекинула тахикардија, односно тахиаритмија.[80]

Успешност кардиоверзије зависи од природе основног срчаног обољења и густине струје достављене преткоморском миокарду. С друге стране, густине струје достављене преткоморском миокарду зависи од волтаже кондензатора дефибрилатора, облика излазног струјног таласа, величине и положаја електричних педала и трансторакалног отпора.[80]

Са повећањем отпора, смањује се густина струје која доспева до срчаног мишића преткомора, при датој површини педала. Трансторакални отпор зависи од величине и састава електричних педала, додирне средине између електрода и коже, удаљености између педала, телесне величине болесника, фазе респираторног циклуса, броја примењених шокова и временског периода између шокова.[80] Код деце се електрична кардиоверзија често ради са дозом од 0,5 до 1 Ј/кг.[81]

Затао је за успешну кардиоверзију веома важно обратити пажњу на све овде наведене чиниоце.[80]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Ganz LI, Friedman PL. Supraventricular tachycardia. N Engl J Med. 1995 Jan 19. 332(3):162-73.
  2. ^ Goel R, Srivathsan K, Mookadam M. Supraventricular and ventricular arrhythmias. Prim Care. 2013 Mar. 40(1):43-71.
  3. ^ Campbell RW. Supraventricular tachycardia. Doing the right things. Eur Heart J. 1997 May. 18 Suppl C:C50-3.
  4. ^ Bellet S. Clinical Disorders of the Heart Beat. Philadelphia, Pa: Lea & Febiger; 1963. 144-5.
  5. ^ „Paroxysmal Supraventricular Tachycardia: Background, Etiology, Epidemiology”. 2020-12-05. 
  6. ^ [Guideline] Blomstrom-Lundqvist C, Scheinman MM, Aliot EM, et al. ACC/AHA/ESC guidelines for the management of patients with supraventricular arrhythmias--executive summary. a report of the American college of cardiology/American heart association task force on practice guidelines and the European society of cardiology committee for practice guidelines (writing committee to develop guidelines for the management of patients with supraventricular arrhythmias) developed in collaboration with NASPE-Heart Rhythm Society. J Am Coll Cardiol. 2003 Oct 15. 42(8):1493-531.
  7. ^ Waldo AL, Wit AL. Mechanisms of cardiac arrhythmias. Lancet. 1993 May 8. 341(8854):1189-93.
  8. ^ Orejarena LA, Vidaillet H Jr, DeStefano F, et al. Paroxysmal supraventricular tachycardia in the general population. J Am Coll Cardiol 1998;31:150-7.
  9. ^ Mathew J, Hunsberger S, Fleg J, Mc SF, Williford W, Yusuf S. Incidence, predictive factors, and prognostic significance of supraventricular tachyarrhythmias in congestive heart failure. Chest 2000;118:914-22.
  10. ^ Bohnen M, Stevenson WG, Tedrow UB, et al. Incidence and predictors of major complications from contemporary catheter ablation to treat cardiac arrhythmias. Heart Rhythm. 2011 Nov. 8(11):1661-6.
  11. ^ Akhtar M. Supraventricular tachycardias. Electrophysiologic mechanisms: diagnosis and pharmacological therapy. Josephson ME, Wellens HJ, eds. Tachycardias: Mechanisms, Diagnosis, Treatment. Philadelphia, Pa: Lea & Febiger; 1984. 137.
  12. ^ Halm EA, Browner WS, Tubau JF, Tateo IM, Mangano DT. Echocardiography for assessing cardiac risk in patients having noncardiac surgery. Study of Perioperative Ischemia Research Group. Ann Intern Med 1996; 125: 433-41.
  13. ^ ACC/AHA/ESC 2006 Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation—Executive Summary A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines (Writing Committee to Revise the 2001 Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation)
  14. ^ ACC/AHA/ESC Guidelines for the Management of Patients With Supraventricular Arrhythmias*—Executive Summary A Report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines (Writing Committee to Develop Guidelines for the Management of Patients With Supraventricular Arrhythmias)
  15. ^ Fuster V, Ryden LE, Asinger RW, et al. ACC/AHA/ESC guidelines for the management of patients with atrial fibrillation: executive summary: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines and Policy Conferences (Committee to Develop Guidelines for the Management of Patients With Atrial Fibrillation) Developed in collaboration with the North American Society of Pacing and Electrophysiology. Circulation 2001;104:2118–50.
  16. ^ Granada J, Uribe W, Chyou PH, et al. Incidence and predictors of atrial flutter in the general population. J Am Coll Cardiol 2000;36:2242–6.
  17. ^ Orejarena LA, Vidaillet H Jr, DeStefano F, et al. Paroxysmal supraventricular tachycardia in the general population. J Am Coll Cardiol. 1998 Jan. 31(1):150-7.
  18. ^ Neumar, RW; Shuster, M; Callaway, CW; Gent, LM; Atkins, DL; Bhanji, F; Brooks, SC; de Caen, AR; Donnino, MW; Ferrer, JM; Kleinman, ME; Kronick, SL; Lavonas, EJ; Link, MS; Mancini, ME; Morrison, LJ; O'Connor, RE; Samson, RA; Schexnayder, SM; Singletary, EM; Sinz, EH; Travers, AH; Wyckoff, MH; Hazinski, MF (3 de novembro de 2015). «Part 1: Executive Summary: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care.». Circulation. 132 (18 Suppl 2): S315–67. PMID 26472989.
  19. ^ а б в Al-Zaiti, Salah S.; Magdic, Kathy S. (септембар 2016). „Paroxysmal Supraventricular Tachycardia”. Critical Care Nursing Clinics of North America. 28 (3): 309—316. doi:10.1016/j.cnc.2016.04.005. 
  20. ^ Etheridge SP, Judd VE. Supraventricular tachycardia in infancy: evaluation, management, and follow-up. Arch Pediatr Adolesc Med. 1999 Mar. 153(3):267-71
  21. ^ ada H, Oral H, Greenstein R, et al. Analysis of age of onset of accessory pathway-mediated tachycardia in men and women. Am J Cardiol. 2002 Feb 15. 89(4):470-1.
  22. ^ Kahn R, Hargett M, Urquhart B, Sharrock N, Peterson M. Supraventricular tachyarrhythmias during total joint arthroplasty. Clin Orthop. 1996;296:265–9.
  23. ^ Naccarelli GV, Varker H, Lin J, Schulman KL. Increasing prevalence of atrial fibrillation and flutter in the United States. Am J Cardiol. 2009 Dec 1. 104(11):1534-9
  24. ^ а б Суправентрикуларне аритмије У: Миливоје П. Достић, Анализа фактора ризика за настанак аритмија током опште анестезије, Докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац 2012
  25. ^ Goldman L. Supraventricular tachyarrhythmias in hospitalized adults after surgery. Clinical correlates in patients over 40 years of age after major noncardiac surgery. Chest. 1978;73:450–4.
  26. ^ Habibzadeh MA. Multifocal atrial tachycardia: a 66 month follow-up of 50 patients. Heart Lung. 1980 Mar-Apr. 9(2):328-35
  27. ^ Obel OA, Camm AJ. Accessory pathway reciprocating tachycardia. Eur Heart J. 1998 May. 19 Suppl E:E13-24, E50-1.
  28. ^ Sung RJ, Castellanos A, Mallon SM, Bloom MG, Gelband H, Myerburg RJ. Mechanisms of spontaneous alternation between reciprocating tachycardia and atrial flutter-fibrillation in the Wolff-Parkinson-White syndrome. Circulation. 1977 Sep. 56(3):409-16
  29. ^ Campbell RW, Smith RA, Gallagher JJ, Pritchett EL, Wallace AG. Atrial fibrillation in the preexcitation syndrome. Am J Cardiol. 1977 Oct. 40(4):514-20
  30. ^ Murdock CJ, Leitch JW, Teo WS, Sharma AD, Yee R, Klein GJ. Characteristics of accessory pathways exhibiting decremental conduction. Am J Cardiol. 1991 Mar 1. 67(6):506-10.
  31. ^ Gallagher JJ, Sealy WC. The permanent form of junctional reciprocating tachycardia: further elucidation of the underlying mechanism. Eur J Cardiol. 1978 Nov. 8(4-5):413-30
  32. ^ Brugada P, Wellens HJ. The role of triggered activity in clinical ventricular arrhythmias. Pacing Clin Electrophysiol. 1984 Mar. 7(2):260-71.
  33. ^ Trohman RG. Supraventricular tachycardia: implications for the intensivist. Crit Care Med. 2000 Oct. 28(10 Suppl):N129-35.
  34. ^ Porter MJ, Morton JB, Denman R, et al. Influence of age and gender on the mechanism of supraventricular tachycardia. Heart Rhythm. 2004 Oct. 1(4):393-6.
  35. ^ Vidaillet HJ Jr, Pressley JC, Henke E, Harrell FE Jr, German LD. Familial occurrence of accessory atrioventricular pathways (preexcitation syndrome). N Engl J Med. 1987 Jul 9. 317(2):65-9.
  36. ^ Al-Khatib SM, Pritchett EL. Clinical features of Wolff-Parkinson-White syndrome. Am Heart J. 1999 Sep. 138(3 Pt 1):403-13.
  37. ^ Klein GJ, Sharma AD, Yee R, Guiraudon GM. Classification of supraventricular tachycardias. Am J Cardiol. 1987 Aug 31. 60(6):27D-31D
  38. ^ Denes P, Wu D, Dhingra RC, Chuquimia R, Rosen KM. Demonstration of dual A-V nodal pathways in patients with paroxysmal supraventricular tachycardia. Circulation. 1973 Sep. 48(3):549-55.
  39. ^ Oren JW 4th, Beckman KJ, McClelland JH, Wang X, Lazzara R, Jackman WM. A functional approach to the preexcitation syndromes. Cardiol Clin. 1993 Feb. 11(1):121-49
  40. ^ а б Katritsis, Demosthenes G.; Camm, Alan John; Gersh, Bernard J. (2016). Clinical cardiology: current practice guidelines (updated edition изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-873332-4. 
  41. ^ Josephson ME. Preexcitation syndromes. In: Clinical Cardiac Electrophysiology, 4th, Lippincott Williams & Wilkins, Philadelphia 2008. pp. 339
  42. ^ Danelich IM, Reed BN, Hollis IB, Cook AM, Rodgers JE. Clinical update on the management of atrial fibrillation. Pharmacotherapy. 2013 Apr. 33(4):422-46
  43. ^ Јosephson ME, Kastor JA. Supraventricular tachycardia: mechanisms and management. Ann Intern Med. 1977 Sep. 87(3):346-58
  44. ^ Ganz LI. Approach to the patient with supraventricular tachycardia. Ganz LI, ed. Management of Cardiac Arrhythmias. Totowa, NJ: Humana; 2002. 29-49.
  45. ^ Wood KA, Drew BJ, Scheinman MM. Frequency of disabling symptoms in supraventricular tachycardia. Am J Cardiol. 1997 Jan 15. 79(2):145-9
  46. ^ Pieper SJ, Stanton MS. Narrow QRS complex tachycardias. Mayo Clin Proc. 1995 Apr. 70(4):371-5
  47. ^ Lauschke J, Schneider J, Schneider R, et al. Electrophysiological studies in patients with paroxysmal supraventricular tachycardias but no electrocardiogram documentation: findings from a prospective registry. Europace. 2015 May. 17(5):801-6
  48. ^ Kireyev D, Fernandez SF, Gupta V, Arkhipov MV, Paris JA. Targeting tachycardia: diagnostic tips and tools. J Fam Pract. 2012 May. 61(5):258-63
  49. ^ Whinnett ZI, Sohaib SM, Davies DW. Diagnosis and management of supraventricular tachycardia. BMJ. 2012. 345:e7769. [Medline].
  50. ^ Obel OA, Camm AJ. Supraventricular tachycardia. ECG diagnosis and anatomy. Eur Heart J. 1997 May. 18 Suppl C:C2-11.
  51. ^ Josephson ME, Wellens HJ. Electrophysiologic evaluation of supraventricular tachycardia. Cardiol Clin. 1997 Nov. 15(4):567-86. [Medline].
  52. ^ Farre J, Wellens HJ. The value of the electrocardiogram in diagnosing site of origin and mechanism of supraventricular tachycardia. Wellens HJJ, Kulbetus HE, eds. What's New in Electrocardiography. The Hague, Belgium; Martinus Nijhoff; 1981. 131-71.
  53. ^ Atie J, Brugada P, Brugada J, et al. Clinical and electrophysiologic characteristics of patients with antidromic circus movement tachycardia in the Wolff-Parkinson-White syndrome. Am J Cardiol. 1990 Nov 1. 66(15):1082-91.
  54. ^ Banhidy F, Acs N, Puho EH, Czeizel AE. Paroxysmal supraventricular tachycardia in pregnant women and birth outcomes of their children: a population-based study. Am J Med Genet A. 2015 Aug. 167A(8):1779-86.
  55. ^ Levy S, Ricard P. Using the right drug: a treatment algorithm for regular supraventricular tachycardias. Eur Heart J. 1997 May. 18 Suppl C:C27-32
  56. ^ Gold MR, Josephson ME. Cardiac arrhythmia: current therapy. Hosp Pract (Minneap). 1999 Sep 1. 34(9):27-8, 31-2, 35-8 passim
  57. ^ Misikova S, Stancak B, Sudzinova A. Catheter ablations of supraventricular tachycardias. Bratisl Lek Listy. 2012. 113(4):237-9.
  58. ^ Link MS. Clinical practice. Evaluation and initial treatment of supraventricular tachycardia. N Engl J Med. 2012 Oct 11. 367(15):1438-48.
  59. ^ Wellens HJ. Value and limitations of programmed electrical stimulation of the heart in the study and treatment of tachycardias. Circulation. 1978 May. 57(5):845-53.
  60. ^ „Catheter Ablation | Frankel Cardiovascular Center | Michigan Medicine”. www.umcvc.org. Приступљено 23. 1. 2021. 
  61. ^ Mainigi SK, Almuti K, Figueredo VM, et al. Usefulness of radiofrequency ablation of supraventricular tachycardia to decrease inappropriate shocks from implantable cardioverter-defibrillators. Am J Cardiol. 2012 Jan 15. 109(2):231-7.
  62. ^ Strickberger SA, Okishige K, Meyerovitz M, Shea J, Friedman PL. Evaluation of possible long-term adverse consequences of radiofrequency ablation of accessory pathways. Am J Cardiol. 1993 Feb 15. 71(5):473-5. [Medline].
  63. ^ Scheinman MM. Catheter ablation for cardiac arrhythmias, personnel, and facilities. North American Society of Pacing and Electrophysiology Ad Hoc Committee on Catheter Ablation. Pacing Clin Electrophysiol. 1992 May. 15(5):715-21.
  64. ^ Fu H, Hu H, Yang Q, Cui K, Chu N, Jiang J. [A retrospective study of 4865 cases of paroxysmal supraventricular tachycardia treated with catheter ablation]. Sheng Wu Yi Xue Gong Cheng Xue Za Zhi. 2009 Jun. 26(3):499-503.
  65. ^ Liu, Peng; Ren, Shiyan; Qian, Songyi; Wang, Fei (2012). „Multiple Cardiac Perforations Following Radiofrequency Catheter Ablation: Case Report and Literature Reviews”. Annals of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 18 (4): 370—374. PMID 22293306. doi:10.5761/atcs.cr.11.01730. 
  66. ^ Connors S, Dorian P. Management of supraventricular tachycardia in the emergency department. Can J Cardiol. 1997 Mar. 13 Suppl A:19A-24A
  67. ^ а б в Mathew PK (January 1981). Diving reflex. Another method of treating paroxysmal supraventricular tachycardia. Arch. Intern. Med. 141 (1): 22–3.
  68. ^ Li, Yan-Guang; Pastori, Daniele; Lip, Gregory Y. H. (2018). „Fitting the right non-vitamin K antagonist oral anticoagulant to the right patient with non-valvular atrial fibrillation: An evidence-based choice”. Annals of Medicine. 50 (4): 288—302. PMID 29608110. S2CID 4873837. doi:10.1080/07853890.2018.1460489. 
  69. ^ Neumar, RW; Shuster, M; Callaway, CW; Gent, LM; Atkins, DL; Bhanji, F; Brooks, SC; de Caen, AR; Donnino, MW; Ferrer, JM; Kleinman, ME; Kronick, SL; Lavonas, EJ; Link, MS; Mancini, ME; Morrison, LJ; O'Connor, RE; Samson, RA; Schexnayder, SM; Singletary, EM; Sinz, EH; Travers, AH; Wyckoff, MH; Hazinski, MF (3 November 2015). "Part 1: Executive Summary: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care". Circulation. 132 (18 Suppl 2): S315–67
  70. ^ Shaker H, Jahanian F, Fathi M, Zare M. Oral verapamil in paroxysmal supraventricular tachycardia recurrence control: a randomized clinical trial. Ther Adv Cardiovasc Dis. 2015 Feb. 9(1):4-9.
  71. ^ Blomström-Lundqvist ET AL., MANAGEMENT OF PATIENTS WITH Supraventricular Arrhythmias. J Am Coll Cardiol 2003;42:1493–531
  72. ^ Basta M, Klein GJ, Yee R, Krahn A, Lee J. Current role of pharmacologic therapy for patients with paroxysmal supraventricular tachycardia. Cardiol Clin. 1997 Nov. 15(4):587-97.
  73. ^ Reimold SC. Avoiding drug problems. The safety of drugs for supraventricular tachycardia. European Heart Journal. 1997 May. 18 Suppl C:C40-4.
  74. ^ Cove CL, Hylek EM. An updated review of target-specific oral anticoagulants used in stroke prevention in atrial fibrillation, venous thromboembolic disease, and acute coronary syndromes. J Am Heart Assoc. 2013 Oct 23. 2(5):e000136
  75. ^ Almutairi, Abdulaali R.; Zhou, Lili; Gellad, Walid F.; Lee, Jeannie K.; Slack, Marion K.; Martin, Jennifer R.; Lo-Ciganic, Wei-Hsuan (2017). „Effectiveness and Safety of Non–vitamin K Antagonist Oral Anticoagulants for Atrial Fibrillation and Venous Thromboembolism: A Systematic Review and Meta-analyses”. Clinical Therapeutics. 39 (7): 1456—1478.e36. PMID 28668628. doi:10.1016/j.clinthera.2017.05.358. 
  76. ^ Olesen, J. B.; Sorensen, R.; Hansen, M. L.; Lamberts, M.; Weeke, P.; Mikkelsen, A. P.; Kober, L.; Gislason, G. H.; Torp-Pedersen, C.; Fosbol, E. L. (2015). „Non-vitamin K antagonist oral anticoagulation agents in anticoagulant naive atrial fibrillation patients: Danish nationwide descriptive data 2011-2013”. Europace. 17 (2): 187—193. PMID 25236181. doi:10.1093/europace/euu225. 
  77. ^ Cheng, J. W.; Barillari, G. (2014). „Non-vitamin K antagonist oral anticoagulants in cardiovascular disease management: Evidence and unanswered questions”. Journal of Clinical Pharmacy and Therapeutics. 39 (2): 118—135. PMID 24383983. S2CID 29350859. doi:10.1111/jcpt.12122. 
  78. ^ Nielsen, Peter Brønnum; Skjøth, Flemming; Søgaard, Mette; Kjældgaard, Jette Nordstrøm; Lip, Gregory Y H.; Larsen, Torben Bjerregaard (2017). „Effectiveness and safety of reduced dose non-vitamin K antagonist oral anticoagulants and warfarin in patients with atrial fibrillation: Propensity weighted nationwide cohort study”. BMJ. 356: j510. PMC 5421446  . PMID 28188243. doi:10.1136/bmj.j510. 
  79. ^ Coumel P, Gourgon R, Fabiato A, Laurent D, Bouvrain Y. [Studies of assisted circulation. I. Methods of repetitive provoked extrasystole and slowing of effective heart rate]. Arch Mal Coeur Vaiss. 1967 Jan. 60(1):67-88.
  80. ^ а б в г Shea, Julie B.; Maisel, William H. (2002). „Cardioversion”. Circulation. 106 (22): e176—8. PMID 12451016. doi:10.1161/01.CIR.0000040586.24302.B9. 
  81. ^ de Caen, AR; Berg, MD; Chameides, L; Gooden, CK; Hickey, RW; Scott, HF; Sutton, RM; Tijssen, JA; Topjian, A; van der Jagt, ÉW; Schexnayder, SM; Samson, RA (3 November 2015). "Part 12: Pediatric Advanced Life Support: 2015 American Heart Association Guidelines Update for Cardiopulmonary Resuscitation and Emergency Cardiovascular Care". Circulation. 132 (18 Suppl 2): S526–42.

Спољашње везе уреди

Класификација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суправентрикуларна_пароксизмална_тахикардија&oldid=27442056”