Отворите главни мени

Стабилна ангина пекторис или стабилна коронарна болест срца, клинички је синдром који се углавном карактерише епизодама реверзибилних промена у срчаном мишићу (али без његове некрозе), изазваних неусклађеним односом између „тражње и понуде“ (услед несклада у снабдевању и потребама за кисеоником), које се односе на исхемију или хипоксију.[1]

Стабилна ангина пекторис
Angina pectoris.png
Типична локализација јаког бола у грудима (црвено) на предњој страни тела и његовог зрачења, (розе) код ангине пекторис.
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија
Ургентна медицина
ICD-10I20
ICD-9-CM413
DiseasesDB8695
eMedicinemed/133
MeSHD000787

Овај клинички синдром манифестује се карактеристичним болом или нелагодношћу у грудима након физичког напора или емоционалног стреса. Бол спонтано пролази после неколико минута одмора или након примене нитроглицерина под језик. Бол је најчешће; једна од манифестација атеросклерозом изазваног оштећење срчаних (коронарних) артерија, али се може јавити и код болесника са хипертрофичном кардиомиопатијом или хипертензијом (углавном у II или III стадијуму) без оштећења коронарних артерија и аортне стенозе.[2]

Стабилну ангину пекторис треба разликовати од акутног коронарног синдрома (АКС), који се развија током напора и престаје се мировањем.

За разлику од стабилне, нестабилна ангина пекторис јавља се изненада, често у мировању или уз минимални напор, најчешће код болесника са дуготрајном стабилном ангином пекторис, а учесталију појаву ангинозних напада треба схватити као нестабилну ангину, која указује на нове проблеме у раду коронарних артерија.

ЕтиопатогенезаУреди

Стабилна ангина пекторис обично је изазвана вежбом, емоцијама или неком врстом стреса или другим психофизичким напрезањима, која се могу спонтано дешавати. Такве епизоде ​​исхемије/хипоксије се обично повезују са појавом пролазних нелагодности у грудима (ангина пекторис). Најчешће је то бол, који пролази десетак минута након одмора, али се понавља са малим дневним променама у интензитету.[3]

Код пацијента који имају стабилну ангину пекторис (или хроничну и стабилну исхемијску болест срца[4]) бол се увек појављује у сличним ситуацијама, при одређеном степену напора, који је индивидуално различит код различитих особа. Бол пролази после неколико минута одмора или примене нитроглицерина сублингвално (под језик). Ангинозни бол најчешће означава атеросклеротско оштећење срчаних артерија, али се може јавити и код болесника с аортном стенозом, код хипертрофичне кардиомиопатије или хипертензије (обично у другом или трећем стадијуму болести) без оштећења срчаних артерија.

КласификацијаУреди

У циљу брзог, бољег и прецизнијег оцењивања тежине ангинозних тегоба на основу анамнестичких података, Канадско кардиоваскуларно удружење (CCS – Canadian Cardiovascular Society)[5] предложило је примену класификације стабилне ангине пекторис која је представљена у овој табели,[6]

Класификација стабилне ангине пекторис према Канадском кардиоваскуларном удружењу.

Класа Анамнестички подаци
I
Уобичајена физичка активност не изазива бол (шетња, пењање уз степенице)
II
Лако ограничење уобичајене активности доводи до бола (шетња или пењање уз степенице, ход узбрдо, бол после оброка, на хладноћу, ветар, због емоционалних стресова)
III
Мала физичка активност доводи до бола (шетња по равном, пењање уз степенице)
IV
Немогућност да се изврши било која физичка активност без бола (болови могу бити присутни иу миру)

Иако је овај систем рангирања ангине пекторис Канадског кардиоваскуларног удружења, према тежини напора, прихваћен широм света у последњих 30 година, исто то удружење данас сматра да је ревизија ове класификације пожељна с обзиром на могуће неправилности и недоследности у односу на ставовове који су данас присутни у лечењу исхемијске болести срца.[7]

ПрогнозаУреди

До скора се сматрало да пацијенти са стабилном ангином пекторис (боловима у грудима) без опструктивне коронарне болести срца, као и особе женског пола имају нижи ризик за кардиоваскуларне догађаје (срчани удар или смртни исход), међутим докази који ово подржавају су веома ретки. Наиме, бројна истраживања показују супротно, тј да су такве особе у повећаном ризику од смртног исхода, у поређењу са референтним становништва без исхемијске болести срца, као и да је ризик за особе женског, исти као као за особе мушког пола.[8][9]

Циљеви лечења стабилне ангине пекторисУреди

Основни правци лечења стабилне ангине, имају следећа три главна циља:

  • Да се отклониле или знатно смање симптоми ангине.
  • Да се успори прогресија атеросклеротске болести, која је главни узрок појаве плака у срчаним артеријама.
  • Да се спречи појава озбиљнијих срчаних проблема, укључујући акутни коронарни синдром (АКС), срчану инсуфицијенцију и смртни исход.

Без обзира на то за који се облик лечења лекар одлучи - инвазивну терапији или класичну медицинску терапију - третман треба у себи да садржи све модалитете који на најбољи начин обезбеђују постизање сва три наведена циља.[10]

Опште препоруке и нефармаколошки поступциУреди

Опште препоруке које су у већини случајева засноване на нефармаколошким поступцима обухватају:

  • Савет болеснику да престане пушити цигарете.
  • Предлог и савет болеснику да започне медитеранску дијету (засновану на уносу поврћа, воћа, рибе и пилетине).
  • Савет гојазном болеснику, да је потребно да поступно редукције телесну тежину.
  • Препоруку болеснику да умерено уноси алкохол, који може бити користан, али је прекомерни унос штетан.
  • Информисање болесникапа и његове најближе родбине о природи ангине, и значају дијагнозе и препоручених облика лечења.
  • Давање савета о поступању при појави акутног ангинозног напада, (нпр да мирује, о активностима које провоцирају напад и употреби подјезичних нитрата за акутно попуштање симптома).
  • Информисање болесника о могућим нежељеним ефектима употрбе нитрата и њиховој адекватној превентивној употреби.
  • Информисање болесника да у случају трајања симптома дуже од 10 до 20 минута након мировања и/или не попуштања симптома на подјезичне нитрате, потражи медицинску помоћ.
  • Препоручивање уноса рибљег уља богатог омега-3 масним киселинама најмање једном недељно.
  • Саветовање физичке активности у складу са здравстеним стањем болесника.
  • Интензивно лечење придружених обољења, попут шећерне болести и хипертензије или обољењем бубрега, одржавати артеријски крвни притисак na nivo mawem od 130/80 mmHg.
  • Лечити анемију или хипертиреозе у случају њиховог присуства.
  • Упознати болесника да сексуална активност може доводити до ангинозних напада, и препоручити узимање нитроглицерина пре сексуалне акивности. Особе са коронарном болешћу могу безбедно користити инхибиторе фосфодиестеразе (силденафил, тадафил или варденафил), док се не препоручује код особа на терапији дугоделујућим нитратима.

ИзвориУреди

  1. ^ Fihn SD, Blankenship JC, Alexander KP, et al. 2014 ACC/AHA/AATS/PCNA/SCAI/STS focused update of the guideline for the diagnosis and management of patients with stable ischemic heart disease: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines, and the American Association for Thoracic Surgery, Preventive Cardiovascular Nurses Association, Society for Cardiovascular Angiography and Interventions, and Society of Thoracic Surgeons. J Am Coll Cardiol 2014; 64:1929.
  2. ^ Fox K., Garcia MA, Ardissino D., et al. Guidelines on the manage ment of stable angina pectoris: executive summary: The Task Force on the Management of Stable Angina Pectoris of the European Society of Cardiology. Eur Heart J 2006;27(11):1341-81.
  3. ^ (на језику: енглески) ESC guidelines on the management of stable coronary artery disease The Task Force on the management of stable coronary artery disease of the European Society of Cardiology, Eur Heart J (2013) doi: 10.1093/eurheartj/eht296 First published online: August 30, 2013 [1] Приступљено 9.9.2013.
  4. ^ Crea F. ESC textbook of cardiology. Oxford: Oxford University Press; 2010. Chronic ischaemic heart disease.
  5. ^ Canadian Cardiovascular Society Приступљено 8. 7. 2014.
  6. ^ Fox K, Garcia MA, Ardissino D, Buszman P, Camici PG, Crea F, et al. Guidelines on the management of stable angina pectoris: executive summary: The Task Force on the Management of Stable Angina Pectoris of the European Society of Cardiology. Eur Heart J. 2006 Jun;27(11):1341- 81.
  7. ^ Campeau L. The Canadian Cardiovascular Society grading of angina pectoris revisited 30 years later. Can J Cardiol 2002;18:371-379.
  8. ^ Glaser R, Selzer F, Jacobs AK, Laskey WK, Kelsey SF, Holper EM, Cohen HA, Abbott JD, Wilensky RL. Effect of gender on prognosis following percutaneous coronary intervention for stable angina pectoris and acute coronary syndromes. Am J Cardiol. 2006 Dec 1;98(11):1446-50. Epub 2006 Oct 13.
  9. ^ Hemingway H, McCallum A, Shipley M, Manderbacka K, Martikainen P, Keskimäki I. Incidence and prognostic implications of stable angina pectoris among women and men. JAMA. 2006 Mar 22;295(12):1404-11.
  10. ^ Fihn SD, Gardin JM, Abrams J, et al. 2012 ACCF/AHA/ACP/AATS/PCNA/SCAI/STS guideline for the diagnosis and management of patients with stable ischemic heart disease: a report of the American College of Cardiology Foundation/American Heart Association task force on practice guidelines, and the American College of Physicians, American Association for Thoracic Surgery, Preventive Cardiovascular Nurses Association, Society for Cardiovascular Angiography and Interventions, and Society of Thoracic Surgeons. Circulation 2012; 126:e354.

ЛитератураУреди

  • Diamond AG. A clinically relevant classifcitaion of chest discom fort. J Am Coll Cardiol 1983;1:574-5.
  • Campeau L. Grading of angina. Circulation 1976;54:522-3.
  • Boden WE, O’Rourke RA, Teo KK, et al. Optimal medical therapy with or without PCI for stable coronary disease. N Engl J Med 2007;356: 1503–1516.
  • Shaw LJ., Berman DS, Maron DJ, et al. Optimal medical therapy with or without percutaneous coronary intervention to reduce ischemic burden: results from the Clinical Outcomes Utilizing Revascularization and Aggressive Drug Evaluation (COURAGE) trial nuclear substudy. Circulation 2008;117:1283–1291.
  • Graham I., et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constitut ed by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil 2007; 14 (Suppl 2):S1-113.
  • Wijns W., Kolh P., Danchin N., et al. Guidelines on myocardial revascularization: The Task Force on Myocardial Revasculariza tion of the European Society of Cardiology (ESC) and the Euro pean Association for Cardio-Thoracic Surgery (EACTS). Eur Heart J 2010;31(20):2501-55.
  • Yusuf S., Zucker D., Peduzzi P., et al. Effect of coronary artery bypass graft surgery on survival:overview of 10-year results from randomised trials by the Coronary Artery, Bypass Graft Surgery Trialists Collaboration. Lancet 1994;344:563–570.
  • Jelena Stepanovic, Miodrag Ostojic, Ana Ðordevic Dikic, Ivana Nedeljkovic, Vojislav Giga, Branko Beleslin Stabilna angina pektoris Klinika za kardiologiju, Klinicki centar Srbije; Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Udruženje kardiologa Srbije, Koste Todorovića 8, 11000 Beograd, Srbija.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).