Википедија

Станко Цајнкар

Станко Цајнкар (Савци код Љутомера, 25. септембар 1900 — Љубљана, 17. јануар 1977) био је писац, политички радник и теолог.[1][2]

Станко Цајнкар
Лични подаци
Датум рођења(1900-09-25)25. септембар 1900.
Место рођењаСавци код Љутомера, Аустроугарска
Датум смрти17. јануар 1977.(1977-01-17) (76 год.)
Место смртиЉубљана,  СФРЈ
ДржављанствоСФРЈ
УниверзитетУниверзитет у Љубљани
Професијаписац, политички радник, теолог

Биографија

уреди

Рођен је 25. септембра 1900. године у Савцима код Љутомера.[1]

Студирао је на Теолошком факултету у Љубљани. Професор теологије у Марибору и Птују до 1941. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби.[2] Био је председник верске комисије владе Народне републике Словеније. За посланика у Савезну народну скупштину изабран је 1946. године. Од 1947. ради на месту професора библијских знаности на Теолошком факултету у Љубљани чији је био дугогодишњи декан (1950—1966)[2]. Од 1950. ментор и 1969-1974. председник Ћирило-Методијског друштва словенских свештеника.

Био је главни уредник ревије Нова пот (1950—1970) и одговорни уредник Богословног весника (1965—1973). Написао је више књижевних дела, есеја, чланака и теолошких расправа (укупно 270 радова).

Умро је 17. јануара 1977. године у Љубљани.[1]

Дела

уреди

Избор из дела:[1][3]

  • У планинама (1940)
  • Разговори (1942)
  • Нојева барка (1945)
  • Након повратка (1947)
  • Крижнарјеви (1952)
  • Словен из Петовије (1955)

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 93. 
  2. ^ а б в „CAJNKAR, Stanko”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 19. 1. 2022. 
  3. ^ „Dela”. obrazislovenskihpokrajin.si (на језику: словеначки). Приступљено 19. 1. 2022. 

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Станко_Цајнкар&oldid=28785183”