Станко Цајнкар

Станко Цајнкар (Савци код Љутомера, 25. септембар 1900 — Љубљана, 17. јануар 1977) био је писац, политички радник и теолог.

Станко Цајнкар
Биографија Датум рођења (1900-09-25)25. септембар 1900. Место рођења Савци код Љутомера  Аустроугарска Датум смрти 17. јануар 1977.(1977-01-17) (76 год.) Место смрти Љубљана  СФРЈ Држављанство СФРЈ Професија писац, политички радник, теолог Универзитет Универзитет у Љубљани

Биографија

Рођен је 25. септембра 1900. године у Савцима код Љутомера.

Студирао је на Теолошком факултету у Љубљани. Професор теологије у Марибору и Птују до 1941. године. Учествовао је у Народноослободилачкој борби. Био је председник верске комисије владе Народне републике Словеније. За посланика у Савезну народну скупштину изабран је 1946. године. Од 1947. ради на месту професора библијских знаности на Теолошком факултету у Љубљани чији је био дугогодишњи декан. Од 1950. ментор и 1969-1974. председник Ћирило-Методијског друштва словенских свештеника.

Био је главни уредник ревије Нова пот (1950-1970) и одговорни уредник Богословног весника (1965-1973). Написао је више књижевних дела, есеја, чланака и теолошких расправа (укупно 270 радова).

Умро је 17. јануара 1977. године у Љубљани.

Дела

• У планинама (1940)
• Разговори (1942)
• Нојева барка (1945)
• Након повратка (1947)
• Крижнарјеви (1952)
• Словен из Петовије (1955)

Литература

• Енциклопедија Југославије. Загреб: Југословенски лексикографски завод. 1982.