Отворите главни мени

Стеван Карамата (Земун, 26. септембар 1926Земун, 25. јул 2015) био је српски геолог, редовни члан Српске академије наука и уметности и редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду у пензији.

Стеван Карамата
ProfStevanKaramata02.jpg
Стеван Карамата
Датум рођења(1926-09-26)26. септембар 1926.
Место рођењаЗемун
Краљевина СХС
Датум смрти25. јул 2015.(2015-07-25) (88 год.)
Место смртиЗемун
Србија
Пољегеологија (геохемија, петрологија)
ИнституцијаРударско-геолошки факултет
АкадемијаСАНУ, Аустријска академија наука, ХАЗУ, Академија природних наука Руске федерације, АНУРС
НаградеОрден Његоша, Орден рада

БиографијаУреди

Рођен је 1926. године у Београду, од оца Озрена и мајке Зоре Карамата. Геологију је студирао у Загребу и Београду, а дипломирао је 1950. године на Геолошком одсеку Рударско-геолошког факултета у Београду. Од 1956. до 1967. године прошао је сва наставна звања на факултету, а 1990. године је отишао у пензију. Његов наставни и научни рад везан је за петрологију, минералогију и геохемију, а бавио се и геохемијом рудних лежишта. Као гостујући предавач, држао је предавања на више иностраних факултета (Леобен, Фрајбург, Цирих). Истраживачким радом се бавио на великом делу територије бивше Југославије, као и знатно шире (Пакистан, Турска, итд).

Дописни члан САНУ постао је 1970. године, а редовни 1985. године.[1] Осим тога, био је члан и других академија наука: Хрватске академије знаности и умјетности, Аустријске академије наука, Академије природних наука Руске федерације, Академије наука и умјетности Републике Српске. Стекао је почасни докторат на Универзитету у Клужу[2] Био је члан Српског геолошког друштва, Швајцарског минералошко-петролошког друштва, Друштва физичких и природних наука у Женеви, Бугарског геолошког друштва.

Научни радУреди

 
Стеван Карамата

Караматин научни рад био је везан за петрологију и геохемију офиолита и офиолитских зона Балкана. У геологији Балканског полуострва остаће упамћен по геодинамичкој теорији формирања офиолитских зона Динарида и Вардарске зоне.[3]

НаградеУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди