Википедија

Струмичка тврђава

Струмичка тврђава или Царева кула је археолошко налазиште и тврђава изграђена у 12. веку, која се налази над Струмицом. Тврђава је увршћена у културну баштину Северне Македоније.

Струмичка тврђава
Струмица
 Северна Македонија
Површина3.654 m²
Опште информације
Историја
Време градње12. век


Опште карактеристике и локација уреди

Тврђава се налази изнад југозападног дела периферије Струмице, где су се укрштали важни путеви у историји : пут Астибо— Астрајон — Добер — Идомени — Тесалоника (данашњи Штип — Струмица — Валандово — Дојран — Солун), пут за Стримон на истоку (данас Петрич) и према Стени на западу (данас пут води само до насеља Конче, а некад је водио до Демир Капије).[1]

Тврђава се налази на брду које је 445 m надморске висине и оданде се пружа поглед ка целој струмичкој котлини.[2] У историји, тврђава је могла да се брани иако на њој није било бедема, јер се са свих њених страна налазе нагиби. Овакав положај тврђаве омогућава контролу надзирања три улаза у град.

Брдо на којем се налази тврђава је правоугаоног облика величине 21.6 x 8 m, док је површина целог налазишта 3.654 м².[3]

Историја уреди

 
Остаци насеља на брду
 
Поглед на Цареву кулу

Твђава у данашњој Струмици почела је д се гради у 4. веку п. н. е, а завршена је у 12. веку.

Предграђе града се простирало ка северном подножју брда, где је данас најстарији део града. На овом подручју се налазила некропола, а пронађени су гробови из хеленистичке ере и из времена Римског краљевства.

У периоду од 958. до 1018. године, Струмица се налазила унутар Самуиловог царства. У периоду од 1018. до 1330. године, налазила се унутар Византије. Најстарији остаци града на месту где се данас налази тврђава датирају из раног Енеолита, где је на овом простору почетком 21. века пронађено праисторијско насеље. Пронађени су фрагменти вртне керамике, као и други предмети који су коришћени у свакодневном животу становника насеља. Према налазима одрађеним на овом подручју и нађеним предметима, сматра се да су овај простор насељавале разне циливизације.

Први писани извори о граду и тврђави датирају из 181. године.[4] У непосредној близини тврђаве, пронађено је пет јама, а неке од њих су огромних димензије. У њима је откривен велики број накита, керамике, копља и златне наушнице из времена Римског краљевства.[5] Током археолошког истраживања 2014. године на брду код тврђаве, пронађени су краљевски артефакти, прстење, кованица из 4. века п. н. е, 4300 византијских новчића и мали број венецијајанских новчића.[6] У кули се налазе остаци старог Тивернополиса и града српског цара Душана.[7]
У некрополи су пронађене кованице Константина Великог и Диоклецијана, које датирају из 4. века. У наредном периоду на овом простору вероватно није било насељених места, да би се твђава и брдо поново населили у 11. веку.

Према студијама, твђава је коришћена и у време балканских ратова и у светским ратовима. У новембру 1944. године на твђави била је стационирана немачка јединица, која је контролисала три улаза у град.[8].

На почетку 21. века направљен је пројекат за реконструкцију Цареве куле у сарадњи са градом Петрич. Пројекат је финансиран и од Европске агенције за реконструкцију.[9]

 
Унутрашња кула која је служила за снабдевање водом
 
Поглед на реконструирану кулу

Цео пројекат је подељен у пет фаза:

  • I фаза инфраструктура
  • II фазно истраживање
  • III фазна конзервација
  • IV фаза реконструкције
  • V фаза презентација и одржавање у сфери културе[10]

Изглед твђаве уреди

Западни део уреди

Тврђава позната као Царева кула подељена је на два главна дела, западни и јужни. Западни део, који се налази на уском врху, прекривен је унутрашњим зидом и има четири торња. Овај одељак је резервисан за војни гарнизон. Највиши северозападни део са једним унутрашњим зидом издвојен је у акрополи.[11].

Северни део уреди

Северна страна тврђаве је врло стрма, а камени материјал изузетно трошан. На неколико места бујица је направила велике рупе. У средини падине су остаци мале, једнобродне грађевине. Зидови су малтерисани, али малтер садржи трагове других боја, по чему се може претпоставити да је та грађевина била црква. Материјал од уништених зидова, у већим компактним блоковима, може се видети разбацан дуж стрмог нагиба.

Јужни део уреди

Пространа падина која се протеже на југ, југоисток, исток и североисточно од акрополе покривена је спољним зидом и коришћена је као животни простор. У овом одељку налазе се бројне основе мањих стамбених зграда и радионица.

Куле уреди

Од некадашње тврђаве, данас су присутни остаци четири торња на северној страни, док су на источној пристуни остаци округлог торња. Куле су изграђене у време српског велможе Константина Драгаша Дејановића. Две куле смештене у западном делу твђаве обновљене су током 12. и 14. века.[12].

Најочуванија је кула у унутрашњости тврђаве која је вероватно била изграђена у 12. веку. Ова кула представља главни торањ, који је споља у облику издуженог шестоугаоника и ствара оштре ивице, а унутра има правоугаону основу и има више спратова. У овој кули се налазио резервоар за воду. Димензије зидова мерене споља су: 5,50 к 12,5 м, дебљине око 3 м, а. Највећи део очуваног зида је висок око 9 m.

Југоисточна кула формирала је са јужне стране улаз, који је вероватно био опремљен покретним мостом.[13]. Ова кула срушена је у земљотресу 1931. године.[14].

Црква уреди

Током обнове Цареве куле откривена је средњевековна црква, која датира из 13. или са почетка 14. века.[15][16] Испред олтарске области цркве пронађен је крст на коме је приказан светац и натпис Георгио, што указује на то да је можда ова црква посвећена Светом Георгију. Црква има једно-вратну базу, и јужну капелу која је изграђена касније. Сама црква служила је као дворска капела за посаду тврђаве, а уз њу су откривене и десетине гробница са остацима антрополошког материјала и накита. Један део цркве је срушен постављањем трафостанице, а археолози су такође пронашли трагове паљења цркве.

У култури уреди

Постоји староградска песма Под кулом Струмица, а сваке године одржава се истоимени фестивал староградских песама и серанади.

Галерија уреди

  •  
    Остаци куле
  •  
    Поглед са куле на Струмицу
  •  
    Западна кула тврђаве

Референце уреди

  1. ^ Иван Микулчиќ, СРЕДНОВЕКОВНИ ГРАДОВИ И ТВРДИНИ BO МАКЕДОНИЈА, Скопје, (1996). стр. 292.
  2. ^ „Споменик Цареви Кули”. strumica.gov.mk. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ „Цареви Кули - Зоран Рујак”. Македонски археолошки весник. Приступљено 5. 8. 2013. [мртва веза]
  4. ^ „Цареви Кули: Интервју со Зоран Рујак”. Археологика. Приступљено 5. 8. 2013. [мртва веза]
  5. ^ „На Цареви кули откопана ламба со ликот на Александар Македонски”. Македонска нација. Приступљено 5. 8. 2013. 
  6. ^ „Од Цареви Кули изваден царски трезор од артефакти”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  7. ^ Иван Иванић: "Маћедонија и Маћедонци",
  8. ^ Манол Пандевски - Ѓорѓи Стоев - Трнката, Струмица и Струмичко низ историјата, Струмица, (1969). стр. 95.
  9. ^ „Заврши првата фаза од реконструкцијата на Цареви Кули”. Утрински весник. Приступљено 5. 8. 2013. [мртва веза]
  10. ^ „Реконструкција на Цареви кули”. www.strumica.gov.mk/. Приступљено 8. 5. 2013. 
  11. ^ Иван Микулчиќ, СРЕДНОВЕКОВНИ ГРАДОВИ И ТВРДИНИ BO МАКЕДОНИЈА, Скопје, (1996). стр. 58.
  12. ^ Иван Микулчиќ, СРЕДНОВЕКОВНИ ГРАДОВИ И ТВРДИНИ BO МАКЕДОНИЈА, Скопје, (1996). стр. 78.
  13. ^ „Царевите кули над Струмица”. strumicacity.com. Приступљено 8. 5. 2013. [мртва веза]
  14. ^ „Не се очекува катастрофален земјотрес во наредните1.000 години”. Нова Македонија. Приступљено 8. 5. 2013. [мртва веза]
  15. ^ „Црква од 13 в. со фрагментиран фрескоживопис на Цареви кули во Струмица”. Крале Марко. Приступљено 5. 8. 2013. 
  16. ^ „Откриена средновековна црква на Цареви кули во Струмица”. cooltura.mk. [мртва веза]

Спољашње везе уреди

 
Струмичка тврђава на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Струмичка_тврђава&oldid=27018468”