Супергрупа је музичка група чији чланови имају соло каријере, чланови су других група или су добро познати у музичким круговима. Израз се обично користи у контектсту рок и поп музике, али се повремено примењивао и у другим музичким жанровима, као што је случај са групом The Three Tenors коју су чинили Хосе Карерас, Пласидо Доминго и Лучано Павароти.[1]

Групу Крим неки сматрају првом супергрупом

Супергрупа се понекад формира као споредни пројекат без намере да група опстане. У другим случајевима група може постати примарни пројекат каријере њених чланова. Супергрупе су нарочито биле популарне у време шездесетих година 20. века, када је рок музика постала популарна, а чланови већ успешних група заједно би снимали албуме, након чега би се обично растали.[2] Добротворне супергрупе у којима музичари наступају или снимају заједно у прилог одређеном циљу, уобичајене су од осамдесетих година 20. века.

Историјат уреди

Уредник америчког часописа Ролинг стоун Јан Венер основао је бенд Крим 1966. године, као прву супергрупу.[3] Ерик Клептон, тада члан групе Јардбердс, Џек Брус и Џинџер Бејкер из група The Graham Bond Organisation и John Mayall & the Bluesbreakers основали су 1966. године бенд који је објавио четири албума и престао са радом 1968.[4][5] Гитариста Клептон и бубњар Бејкер наставили су рад у Блајнд фејту, још једној блуз-рок супергрупи, заједно са Риком Гречом и Стивом Винвудом. Група је објавила један студијски албум и престала да постоји након мање од годину дана постојања.[6]

Верује се да је израз „супергрупа” можда настао од албума Super Session на којем су радили Ал Купер, Стивен Стилс и Мајкл Блумфилд.[7] Crosby, Stills, Nash & Young још један је пример ране супергрупе, с обзиром да су је чинили музичари који су остварили успехе у претходним бендовима.

Критика уреди

Часопис Тајм је 1974. године у чланку „Повратак супергрупе” писао да је супергрупа „моћан али краткотрајан феномен” који је био амалгам формиран од талентованих музичара незадовољних радом њихових бендова. У чланку се истиче да су супергрупе попут Крим и Блајнд фејт доживеле велики успех, као и да су супергрупе донеле неуспех и прекид рада матичних група појединих музичара.[8]

Референце уреди

  1. ^ McDannald, Alexander Hopkins, ур. (2000). The Americana Annual 2000. Grolier. стр. 201. ISBN 978-0-7172-0231-7. 
  2. ^ Rosenberg, Stuart (2009). Rock and Roll and the American Landscape. iUniverse. ISBN 978-1-4401-6458-3. 
  3. ^ „Show 53 – String Man. : UNT Digital Library”. Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 1969. Приступљено 04. 03. 2011. 
  4. ^ „"Cream Bio," Rolling Stone.com”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2018. г. Приступљено 03. 02. 2020. 
  5. ^ "Strange Brew," John McDermott, Guitar World Magazine, November 1997
  6. ^ Thompson, Dave (2005). Cream: The World's First Supergroup. Virgin. ISBN 978-1-85227-286-9. 
  7. ^ Ward, Ed (2016). Michael Bloomfield: The Rise and Fall of an American Guitar Hero. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 9781613733318.
  8. ^ „Music: Return of a Supergroup”. Time. 05. 08. 1974. Архивирано из оригинала 15. 10. 2010. г. Приступљено 24. 05. 2010.