Таларије
Хермесове таларије (лат. tālāria или Меркурове крилате сандале: стгрч. πτηνοπέδῑλος , ptēnopédilos или πτερόεντα πέδιλα, pteróenta pédila) су крилате сандале, симбол грчког бога гласника Хермеса (римски еквивалент Меркур). Причало се да их је направио бог Хефест од неуништивог злата и носиле су бога брзо да лети као птица.[тражи се извор]
Етимологија уреди
Латинска именица tālāria, множина од tālāris означава "скочни зглоб". Није сасвим извесно како су Римљани из овога дошли до значења „крилатих сандала“, могуће да су крила била причвршћена за чланке, или су сандале биле везане око чланака. [1]
Потврде уреди
У античкој грчкој литератури Хермесове сандале пре свега помиње Хомер, иако нису описане као „крилате“. [3] [1] [4]
Опис крилатих сандала се први пут појављује у песми Хераклеов штит (око 600 – 550. п. н. е.), која говори о πτερόεντα πέδιλα (pteróenta pédila), буквално „крилате сандале“. [1] [5] Хомерова химна Хермесу из нешто каснијег датума (520. п. н. е.) не наводи експлицитно да су сандале биле крилате, иако су му омогућавале да не оставља отиске стопала док је починио своју крађу Аполонове стоке. [4]
Према једној процени, око 5. века пре нове ере крилате сандале су се почеле сматрати уобичајеним (иако не и неопходним) обућом бога Хермеса. [1] Један каснији пример који се односи на сандале са крилима јесу Орфејеве химне XXVIII Хермесу (3. век пре нове ере до 2. век нове ере). [6] [4]
Персеј носи Хермесове сандале како би му помогле да убије Медузу. [7] Према Есхилу, Хермес му их даје директно. [8] У боље потврђеној верзији, Персеј их мора узети од Граје, заједно са капом невидљивости и врећом. [9]
Латински извори уреди
Термин talaria користио је Овидије у 1. веку, а пре њега, у можда осам случајева, различити латински аутори (Цицерон, Вергилије итд.). [1] Термин се обично тумачи као „крилате сандале“, а примењује се скоро искључиво на обућу коју су носили бог Хермес/Меркур или херој Персеј. [1]
Средњовековна интерпретација уреди
У случају таларија које је носио брзи тркач Аталанта (Овидије, Метаморфозе X.591) неки преводиоци су се у прошлости удаљавали од препознавања као обуће, и одлучили су да их сматрају „дугачким хаљинама, које досежу до глежња“, почевши од Плануда у 14. веку. Ово тумачење је такође подржано у 17. веку код Николаса Хајнзијуса, а опстало је и у 19. веку са Луисовим и Шортовим речничким уносом за овај одређени одломак. [1] Али постоје „непобедиви“ разлози против оваквог тумачења „одеће“, јер Овидије у претходним одломцима јасно каже да их је Аталанта скинула [а] да би се упустила у трку босих стопала. [1] [11]
Такође у средњовековним ирским верзијама Енејиде (Imtheachta Aeniasa) и Разарања Троје (Togail Troí), Меркур носи „покривач птица“ или „огртач од перја“, што јасно потиче од Меркурових таларија, какве је описао Вергилије. [12]
Понекад се тумачи да су Хермесова стопала крилата, пре него да су крила део његових сандала.[13]
Референце уреди
- Цитати
- ^ а б в г д ђ е ж Anderson (1966).
- ^ Gantz, стр. 541
- ^ Homer, Odyssey, V, 44.
- ^ а б в Freedman (2014–2015).
- ^ Hesiod, Shield of Heracles, 220.
- ^ Orphic Hymn 28, v. 4
- ^ Gaius Julius Hyginus, Fables (LXIV) and Nonnus, Dionysiaca, (XIV, 270).
- ^ Aeschylus, The Phorkides, fr. 262 iv, v Radt.
- ^ Pherecydes, 3F11 Fragmente der griechischen Historiker, and the Bibliotheca (Pseudo-Apollodorus), II, 4, 2.
- ^ Anderson (1966), стр. 2–3.
- ^ However, the reading Atalanta as racing naked (as Anderson insists) is rejected in favor of a more "modest interpretation" by certain translators (F. Bernini 1943, T. Morino 1946), who perceive Atalanta as still clothed (in talaraia), which were seen to have "moved" (итал. mossa) or were "tossed aside" (итал. gettata via by her fast-moving feet.[10]
- ^ eDIL, s.v. "énchendach". "bird-covering, feather mantle.. [but] in the following exx. the meaning seems transferred, wings, feathers; a winged thing.. rogab [Mercuir] a enceandaigh uime...┐ gabaid a luirg n-encheandaighi ina laim (i.e. the talaria and caduceus), Aen.
- ^ Wasson, Donald L (2018-11-06). „Mercury (Deity)”. World History Encyclopedia (на језику: енглески). Приступљено 30. 10. 2020. „[...] his winged feet giving him the advantage of speed, and so was the patron of circulation in general - of people, goods and messages.”
- Библиографија
- Anderson, William S. (1966). „Talaria and Ovid Met. 10.591”. Transactions and Proceedings of the American Philological Association. 97: 1—13. JSTOR 2935997. doi:10.2307/2935997.
- Freedman, Luba (2014—2015), „'Argicida Mercurius' from Homer to Giraldi and from Greek Vases to Sansovino”, Memoirs of the American Academy in Rome 2014/2015, University of Michigan Press for the American Academy in Rome, 59/60, стр. 181—254, JSTOR 44981977
- Gantz, Timothy (2004). Mythes de la Grèce archaïque, Berlin. pp. 541–543.
Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>