Тирозинемија је грешка метаболизма, обично урођена, у којој тело не може ефикасно да разгради аминокиселину тирозин. Симптоми нелечене тирозинемије укључују поремећаје јетре и бубрега. Уколико се тирозинемија не лечи адекватно доћи ће до попуштања јетре.[1]Данас се спроводе скрининг тестови новорођенчади и тако се тирозинемија открива пре него што се појаве први симптоми. Уколико се на време примени дијета са мало протеина, посебна протеинска формула, а понекад и лекови, тирозинемија се може доживотно држати под контролом, тако да се особе нормално развијају и живе здрав и нормалан живот.[2]

Узрок уреди

Све тирозинемије резултат су дисфункције различитих гена у катаболичком путу аминокиселина фенилаланина и тирозина и наслеђују се аутозомно-рецесивно.[3]

Тирозинемија типа 1 резултат је мутације ФАХ гена, који кодира ензим фумарил-ацетоацетат хидроксилазу.[4] Као резултат недостатка ФАХ гена, супстрат фумарил-ацетоацетат може се акумулирати у проксималним ћелијама бубрежних тубула и хепатоцитима, што резултира оштећењем бубрега и јетре.[3]

Тирозинемија типа 2 резултат је мутације гена ТАТ, који кодира ензим тирозин аминотрансферазу.[4] Као резултат ТАТ недостатка, супстрат се накупља, изазивајући офталмолошке и дерматолошке поремећаје.[3]

Тирозинемија типа 3 резултат је мутације гена ХПД, која кодира ензим 4-хидроксифенилпируват диоксигеназу.[4] Ово је уједно и најређа форма тирозинемије, при чему је забележено само неколико случајева.[5] Већина тих случајева укључује интелектуални дефицит и неуролошку дисфункцију.[3]

Дијагноза уреди

Типови уреди

Тирозинемија типа 1 може се открити крвним анализама на присуство метаболита фумарил-ацетоацетата и сукцинилацетона, који се сматра патогномоничним показатељем болести.[6]

Тирозинемија типа 2 може се открити присуством значајно повишеног нивоа тирозина у плазми, а дијагноза се може потврдити откривањем мутације ТАТ гена у културама фибробласта.

Тирозинемија типа 3 може се дијагностиковати откривањем мутације ХПД гена у културама фибробласта.[3]

Терапија уреди

Терапија зависи од врсте тирозинемије. Дијета са мало протеина у комбинацији са специјалним млечним формулама без тирозина. Лек НТБЦ (инхибитор оксидације парахидросифенил-пирувичне киселине, првог нетоксичног интермедијарног метаболита разградње тирозина) се показао ефикасан. Овај лек спречава стварање веома токсичног сукцинилацетона и даје се у комбинацији са дијетама са мало тирозина и фенилаланина.[7] Трансплантација јетре је индикована код пацијената са тирозинемијом тип 1 и код пацијената који не реагују на терапију леком НТБЦ, као и пацијенти са акутним попуштањем јетре и хематомима.[8]

Референце уреди

  1. ^ Shaw, Kathy; Bachur, Richard (2016). Fleisher & Ludwig's Textbook of Pediatric Emergency Medicine. Wolters Kluwer. ISBN 978-1451193954. 
  2. ^ Zea-Rey, Alexandra; Cantú-Reyna, Consuelo; Cruz-Camino, Héctor; Vazquez-Cantu, Diana Laura (новембар 2017). „The Incidence of Transient Neonatal Tyrosinemia Within a Mexican Population”. Journal of Inborn Errors of Metabolism. 5 (1): 1-4. doi:10.1177/2326409817744230. Приступљено 12. 3. 2019. 
  3. ^ а б в г д Grompe, Markus (20. 12. 2016). „Disorders of Tyrosine Metabolism”. www.uptodate.com. Приступљено 23. 2. 2018. 
  4. ^ а б в Nelson, David; Cox, Michael (2013). Lehninger Principles of Biochemistry (6th. изд.). New York: WH Freeman and Co. стр. 719. ISBN 978-1-4292-3414-6. 
  5. ^ Heylen, Evelyne; Scherer, Gerd; Vincent, Marie-Françoise; Marie, Sandrine; Fischer, Judith; Nassogne, Marie-Cécile (1. 11. 2012). „Tyrosinemia Type III detected via neonatal screening: Management and outcome”. Molecular Genetics and Metabolism (на језику: енглески). 107 (3): 605—607. ISSN 1096-7192. PMID 23036342. doi:10.1016/j.ymgme.2012.09.002. 
  6. ^ De Jesús, V. R.; Adam, B. W.; Mandel, D.; Cuthbert, C. D.; Matern, D. (1. 9. 2014). „Succinylacetone as primary marker to detect tyrosinemia type I in newborns and its measurement by newborn screening programs”. Molecular Genetics and Metabolism (на језику: енглески). 113 (1–2): 67—75. ISSN 1096-7192. PMC 4533100 . PMID 25066104. doi:10.1016/j.ymgme.2014.07.010. 
  7. ^ Swedish Orphan Biovitrum, Orfadin (PDF), Приступљено 2016-07-12
  8. ^ Mieles, L.A.; Esquivel, C.O.; Van Thiel, D.H.; Koneru, B.; Makowka, L.; Tzakis, A.G.; Starzl, T.E. (јануар 1990). „Liver Transplantation for Tyrosinemia”. Digestive Diseases and Sciences. 35 (1): 153—157. PMC 2974306 . PMID 2153069. doi:10.1007/BF01537237.