Тито Билопавловић

Тито Билопавловић (Нова Градишка, јануара 1940) хрватски је књижевник.[1]

Тито Билопавловић
Лични подаци
Датум рођења(1940-01-07)7. јануар 1940.(84 год.)
Место рођењаНова Градишка, Краљевина Југославија
Књижевни рад
Најважнија делаПијеску већ оплаканом
Врт за пријатеље
Егзодус
Живот на разгледници
Лов на узванике
Дворска луда и остала родбина
НаградеБранкова награда
Награда листа Младост
Награда Духовно храшће
Награда Мато Ловрак

Биографија уреди

Рођен је 7. јануара 1940. године, у Новој Градишци. Дипломирао на Правном факултету у Загребу 1977. године. Радио је као уредник у Студентском листу, секретар за културу у Новој Градишци, као секретар Друштва хрватских књижевника]], колумнист недељника Данас, уредник дечјег листа СМИБ, уредник у Школској књизи. Данас води Трибину ДХК-а.[2]

Започео је као песник збиркама Пијеску већ оплаканом (1967), Врт за пријатеље (1969), Егзодус (1971) и Лов на узванике (1974); склон лудичким елементима, урбаној колоквијалности, хуморним детаљима. Касније се посвећује прози, с романом Ciao, слинавци (1977) и новелама Плавуша и атлета (1974), Стид (1980) и Школа за сјећање (1982) у којима се бави ликовима из урбане средине.

Библиографија уреди

Поезија уреди

Збирке:

  • Пијеску већ оплаканом (1967)
  • Врт за пријатеље (1969)
  • Егзодус (1971)
  • Лов на узванике (1974)
  • Дворска луда и остала родбина (2000)

Проза уреди

  • Плавуша и атлета (1974)
  • Стид (1980)
  • Школа за сјећање (1982)
  • Рођење Венере (2000)
  • Ciao, слинавци (1977)

Фељтони уреди

Књиге фељтона:

  • Судбина у руци (1981)
  • Градитељи рушевина (2002)

Дечја проза уреди

  • Кутија за мале и велике играчке (1980)
  • Паунаш (1978)
  • Филипини иза угла (1988)
  • Отмица Лабињанки (1988)
  • Опростите, волим вас (1998)
  • Читај, господине балавче (2002)

Награде уреди

Добитник је Бранкове награде, Награде листа Младост и Награде Духовно храшће за збирку песама Пијеску већ оплаканом, Награде Владимир Назор за књигу прича Стид, Награде Григор Витез за књигу прича Паунаш, Награде Мато Ловрак 2003. године за роман Читај, господине балавче[3], Награде Јосип и Иван Козарац за животно дело.[4]

Референце уреди

  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 61. 
  2. ^ „Био-библиографија на сајту ДХК”. ДХК. Приступљено 6. 12. 2018. 
  3. ^ „Награда Мато Ловрак”. Књижнице града Загреба. Приступљено 6. 12. 2018. 
  4. ^ „Биографија”. Фрактура. Приступљено 6. 12. 2018.