Тихвински хидросистем

Тихвински хидросистем (рус. Тихвинская водная система) представља један од три речно-језерска каналска система којим је река Волга повезана са Балтичким морем (преостала два су Вишњеволочки и Марински). Канал је службено отворен за саобраћај 1811. године, а изграђен је по пројекту војног хидроинжењера Франца де Волана. Радови на каналу започели су 1802. године и трајали су пуних девет година.

Канал је започињао на месту данашњег Рибинског језера, и даље је следио токове река Мологе, Чагоде, Горјуна, Соминке и Валченке, даље преко Тихвинке и Сјаса до језера Ладога, реке Неве и Финског залива. Између горњег дела тока реке Волчине и језера Јелгино саграђен је вештачки Тихвински канал дужине око 6 километара. Укупна дужина целог каналског пута била је 924 километра. Дуж целог хидросистема постојало је 176 бродских преводница, два вештачка водосабирна језера и 105 пристаништа. Путовање од Рибинска до Петрограда трајало је 29 дана, а на појединим деловима пловног пута сточна запрега са обале је кориштена за покретање бродица. Канал је био пројектован за транспорт трговачких бродова мањих и средњих тонажа.

У совјетском периоду канал је кориштен за локални путнички и трговачки саобраћај све до 1956. када је овај пловни пут био и службено затворен. Убрзан развој железничког саобраћаја, али и речни саобраћај преко реке Свир умногоме су допринели смањеном значају Тихвинског хидросистема, и његовом коначном гашењу 1968. године.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди

Каналски систем који повезује Поволжје са Балтиком
Старији хидросистеми			Активни хидросистеми
Вишњеволочки хидросистем	Тихвински хидросистем	Марински хидросистем	Волшко-балтички хидросистем