Википедија

Томаж Шаламун

Томаж Шаламун, словеначки песник и преводилац, (4. јул 1941, Загреб, † 27. децембар 2014, Љубљана)[1].

Томаж Шаламун
Лични подаци
Датум рођења(1941-07-04)4. јул 1941.
Место рођењаЗагреб,
Датум смрти27. децембар 2014.(2014-12-27) (73 год.)
Место смртиЉубљана,
ДржављанствоСловенија, САД
Званични веб-сајт
tomazsalamun.com

Живот уреди

Томаж Шаламун рођен је у Загребу 1941. Живео је у Љубљани. Гимназију је завршио у Копру (1960), а студирао историју и историју уметности у Љубљани (1965). Током студија сарађивао је са ОХО групом, у којој је радио и његов брат, сликар Андраж Шаламун. Његове сестре су Јелка и Катарина. Са Маруши Кресе има сина Давида[2].

Године 1969. запослио се као приправник у Модерној галерији Љубљана, а 1971. као асистент за историју уметности на Академији ликовних уметности у Љубљани.

Године 1970. био је на тромесечном постдипломском курсу у Пизи. У јулу исте године позван је од стране Њујоршког музеја модерне уметности (МОМА) као члана групе ОХО; ту је остао месец дана. У јесен 1971. позван је у САД на Универзитет у Ајови (1971-72). Тамо је радио на Катедри за компаративну књижевност и теорију књижевности. Касније је на позив америчке ликовне колоније Иадо још три пута боравио у САД по два месеца (1974, 1979, 1986), где је стварао (већина Шаламунових песама настала је у иностранству). 1996-2000 био је културни аташе Словеније у Њујорку, а 2008. радио је као гостујући професор креативног писања на Универзитету Ричмонд у америчкој држави Вирџинији.

Године 1979. оженио се сликарком Метком Крашовец.

Поезију је почео да пише у Перспективу 1963-64. Био је члан ОХО и са њим излагао у Љубљани, Београду, Загребу, Њујорку и самостално у Крању.

Словеначки класик је постао 1993. године са одабраним песмама из реномиране колекције Кондор. Године 2005. изабран је за ванредног, а 2013. за редовног члана Словеначке академије наука и уметности (САЗУ).

Више од 30 његових књига преведено је на 18 језика.

Академски сликар и графичар Метка Крашовец, супруга Томажа Шаламуна, предала је јавности целокупну његову међународну збирку књига. У ту сврху, на другу годишњицу песникове смрти, основан је и отворен Песнички центар Томаж Шаламун, са седиштем у Цанкарјевој 5 у Љубљани. Кустос збирке је песник и писац Алеш Штегер.

Рад уреди

Када је Томаж Шаламун објавио песму „Дума 64” (1964), била је политички провокативна. То се односило и на објављивање песме у Перспективу 1963. године; такође објављивањем збирке поезије Покер 1966. Тада је песник добио подршку једног од српских песника, а пре рата и француског надреалисте, тада члана ЦК КП Србије. ,Оскар Давичо, који је – како наводи у интервјуу – „био на целој задњој страни новина“ Комуниста је написао прави панегирик, који је у Словенији изазвао велику пометњу“Štamcar, Miha; Neža Mrevlje (2009). »Filozofija je tanker, poezija pa je hitra«. InDirekt. ISSN 1855-2889[3].

У оквиру међународних фестивала поезије, у оквиру разних књижевних радионица, као и у оквиру својих читалачких турнеја, највише је посетио САД: Вермонт Колеџ, Университи оф Ајова, Сарах Лауренце Колеџ, Универзитет Харвард, Универзитет Колумбија, Државни универзитет Џорџије, Универзитет Масачусетс-Амхерст, Универзитет Емори, Универзитет Мисисипија.

У мају 2002. жири Берлинског уметничког програма (ДААД) позвао је Томажа Шаламуна у Берлин на годину дана. Додељене су стипендије књижевним ствараоцима широм света.

Поезија уреди

Томаж Шаламун је представник 2. послератне генерације. Он је први из ове генерације који је остварио једну врсту модернистичке поезије. У садржајном погледу, међутим, напустио је традицију соцреализма, симболизма и егзистенцијализма.

Објавио је преко тридесет збирки поезије. Већ у првој збирци (Покер) користио је свој језик, који је већ коришћен пре њега. Овим језиком унео је у поезију речи које су се раније сматрале табуом у песмама. Увео их је тако да се уклапају у његове песме. Никада није писао у првом лицу. У Шаламуну је песничко ја скривено у језику и у скривеном приповедачу, тако да он нигде не приповеда песму директно од себе.

Радове је објавио у Перспективама, у зборнику ЕВА, Каталог I, Каталог II, Перицарережерациреп.

Збирке поезије уреди

  • Покер (1966)
  • Сврха пелерине(1968)
  • Ходочашће Марушки (1971)
  • Бела Итака (1972)
  • Америка (1972)
  • Арена (1973)
  • Соко (1974)
  • Имре (1975)
  • Друиди (1975)
  • Турбине (1975)
  • Празник (1976)
  • Звезде (1977)
  • Анђеоски метод (1978)
  • На трагу игре (1979)
  • Историја светлости је наранџаста (1979)
  • Маске (1980)
  • Балада за Метка Крашовца (1981)
  • Аналогије светлости (1982)
  • Глас (1983)
  • Сонет на млеку (1984)
  • Соја реалидад (1985)
  • Љубљанско пролеће (1986)
  • Мера времена (1987)
  • Жива рана, живи сок (1988)
  • Клинац и јелен (1990)
  • Глаголи сунца (1993)
  • Амбра (1995)
  • Црни лабуд (1997)
  • Књига за мог брата (1997)
  • Море (1999) (ЦОБИСС)
  • Шума и пехари (2000) (ЦОБИСС)
  • табле (2002)
  • Одатле (2003)
  • Са Архилохом на Кикладима (2004)
  • Шта је шта (2005)
  • Сунчева кочија (2005)
  • Плава кула (2007)
  • Два брата на иста врата (2007) Хиперион
  • Њања ме посећује ниоткуда као риба (2008)
  • Фрозен Талес (2009)
  • Почешао сам лављу главу до пола њушке, а онда сам стао (2009)
  • Свет је у криву (2010)
  • Сезона (2010)
  • Опера буффа (2011)
  • КАДА: Изабране песме (2011) ISBN 978-961-242-384-1
  • Дах (2013, Птуј – Институт Итадакимасу)
  • Молуск (2013) Цанкарјева заложба
  • Бебе (2014)
  • Оргије (2015) ISBN 978-961-284-044-0
  • Она која подиже своју шапу спава (2015) ISBN 978-961-6952-45-3
  • Рама (2015, Хиперион)
  • Шапат (избор и илустрације Метка Крашовец, 2016)
  • Постхумна туча (белешка и илустрације Ана Шаламун, 2018)
  • ЈУТРО: шест збирки из заоставштине (шест до сада необјављених збирки поезије, насталих од 2004. до 2013. под насловима: Изгубљени у мрежама под маслинама, Превара, Ропар, Анди, Михаел је наш, Усода; пропратне речи Михаела Маурича и Алеша Штегер, 2018)
  • Отишло је све што сам загрлио - Избор песама 2013-2014; Посебно издање поводом 5. годишњице смрти Т. Ш. – Центар за поезију Т. Ш., ЈСКД (2019)
  • А свуда около је био снег; [песму приредио и предговор написао Миха Маурич; илустрације Ана Шаламун; преводиоци Јуре Потокар ... ет ал.] -- Љубљана: Јавни фонд Републике Словеније за културне активности, часопис Ментор: Поетски центар Томажа Шаламуна, 2021 (језик: енглески, словеначки)

Приповетке уреди

  • Маркова кућа (1992)
  • Корпорација у 21 спрату (2010)
  • Малине су: прича о преводилачким играма или ко жели песме Томажа Шаламуна (превео, приредио и пропратни текст написао Миха Мохор, 2015)

Адаптације уреди

  • Симон де Бовоар: Мандарине (1971)
  • Арт Бухвалд: Невоље у рају (1975)
  • Хаиме де Ангуло: Индијске приче (1978)
  • Агата Кристи: Полазак у 16:50 (1978)
  • Фредерик Вилијам Винтерботам: Нацистичке науке (1983)
  • Валтер де ла Мар: Чудесна јакна (1984)
  • Рене Гошини: Никејац (1985)
  • Чарлс Симић: Разоткривање тишине (2001)

Преводи уреди

Награде уреди

  • Омладинска награда 1967
  • Награда Прешерновог фонда 1973
  • 1978. Награда Жељезаре Сисак
  • 1981. Награда Љубиша Јоцић
  • 1988. Јенкина награда за збирку поезије Мера времена
  • Прешернова награда 1999
  • 2003. Награда Алтамареа у Трсту
  • Европска награда за поезију 2007, Минстер, Немачка
  • 2007 Јенка награда за збирку поезије Сињи столп
  • Златни венац Струшких вечери поезије 2009, Охрид, Македонија
  • Награда за поезију и народ 2012, Кина
  • 2013 Његошева награда, Црна Гора

Референце уреди

  1. ^ J, A. „Poslovil se je Tomaž Šalamun, ikonoklast slovenske poezije”. rtvslo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2023-10-03. 
  2. ^ kultura, V. P. S. (2015-02-02). „Umrl je David Šalamun”. old.delo.si (на језику: словеначки). Приступљено 2023-10-03. 
  3. ^ Véliki poeti majhnih narodov ali kako je Prešeren spregovoril bolgarsko in kaj je povedal Bolgarom, Znanstvena založba Filozofske fakultete Univerze v Ljubljani (Ljubljana University Press, Faculty of Arts), 2021-11-22, Приступљено 2023-10-03 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томаж_Шаламун&oldid=27024923”