Отворите главни мени
Тома Аквински (cca 1225–1274)

Томист је присталица томизма, доктрине Томе Аквинскога (1225—1274), који је, као номиналиста и аристотеловац, био највећи католички теолог и филозоф. Његово главно дело је Summa philosophica. У филозофији, Аквинскијева спорна питања и коментари о Аристотелу су вероватно његови најпознатији радови.

У теологији, његов рад Summa Theologica је један од најутицајнијих докумената у средњовековној теологији и наставља да буде централна референтна тачка за филозофију и теологију католичке цркве. У енцикличној Doctoris Angelici из 1914. године[1] Папа Пије X напоменуо је да се учења цркве не могу разумети без основних филозофских основа Аквинских главних теза:

Капиталне тезе у филозофији светог Томе не смију се сврстати у категорију мишљења о којима се на овај или онај начин може расправљати, већ се морају сматрати темељима на којима почива читава наука о природним и божанским стварима; ако се такви принципи једном уклоне или на било који начин наруше, мора нужно следити да студенти светих наука ултиматно неће моћи да у потпуности схватите значење речи којима учење цркве предлаже догме божанског откривења.[2]

Други ватикански сабор описао је Аквинскијев систем као „многогодишњу филозофију”.[3]

Томистичка филозофијаУреди

ПрегледУреди

Тома Аквински се придржавао и практиковао принцип да истину треба прихватити без обзира где је нађена. Његове доктрине су проистицале из грчких, римских, исламских и јеврејских филозофа. Специфично, он је био реалиста (i.e. за разлику од скептика, веровао је да свет може бити познат онакав какав јесте). Често је потврђивао Аристотелове ставове независним аргументима, и у великој мери је следио аристотеловску терминологију и метафизику. Он је написао опширне коментаре о Аристотелу и с поштовањем га је називао једноставно „филозофом”.[4]

Такође се придржавао неких неоплатонских принципа, на пример, да је „апсолутно тачно да прво постоји нешто што је у суштини постојања и у основи добро, што ми називамо Богом, ... [и да се] све може назвати добрим и бићем, утолико што оно у њему учествује одређеном асимилацијом ...”[5]

24 Томистичке тезеУреди

Декретом Postquam sanctissimus од 27. јула 1914. године,[6] Папа Пије X је декларисао да 24 тезе које су формулисали „учитељи из различитих институција ... јасно садрже принципе и важнија размишљања” Аквинског. Главни доприносиоци службеном саопштењу цркве о „24 тезе” томизма укључују доминиканског филозофа и теолога Едуара Игона с Папинског универзитета Светог Томе Аквинског, Angelicum и језуитског филозофа и теолога Гвида Матиусија с Папинског грегоријанског универзитета.

РеференцеУреди

  1. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2009. Приступљено 2009-11-04.  Accessed 25 October 2012
  2. ^ Pope Pius X, Doctoris Angelici, 29 June 1914.
  3. ^ Second Vatican Council, Optatam Totius (28 October 1965) 15.
  4. ^ E.g., Summa Theologiæ, Q.84, art.7. Archived 29 октобар 2009 at the Wayback Machine, where the sed contra is only a quote from Aristotle's De anima.
  5. ^ Summa, I, Q.6, art.4”. Newadvent.org. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2011. Приступљено 20. 11. 2011. 
  6. ^ Postquam sanctissimus Archived 10 август 2007 at the Wayback Machine, Latin with English translation
    See also P. Lumbreras's commentary on the 24 Thomistic Theses Archived 5 јун 2011 at the Wayback Machine.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди