Доминикански ред
Доминикански ред је католички религиозни ред просјачке браће, службено назван ред проповедника, а популарно прозван доминиканци по свом оснивачу Св. Доминику Гузману, који је овај ред основао 1216. ради ширења католичке вере.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5a/Shield_of_Dominican_Order.svg/200px-Shield_of_Dominican_Order.svg.png)
Доминиканци су, прилагодивши се на изузетно демократичан начин Правилу Августина Хипонског, инсистирали на контемплацији, учењу, проповедању, подучавању и мисионарству.
Њихови водећи теолози су Тома Аквински, Алберт Велики и Екхарт. Други ред доминиканских сестара настао је ускоро после Првог реда браће. Терцијарке, чланице Трећег реда, живе у доминиканском духу, или индивидуално или у бројним активним заједницама.[1]
Звали су их и пси Господњи од игре речи у свом називу (лат. domini canis).
Доминиканци у српским земљама
уредиНедуго по оснивању реда, већ током 13. века, доминиканци су започели своју делатност и на јужнословенском просторима. У средњовековним српским земљама своје активности су интензивирали током 14. и 15. века. Утицали су на развој верских односа у средњовековној Босни, као и у српској држави Немањића, а деловали су и на северним подручјима под угарском влашћу.[2][3][4][5]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Nature of the Order of the Dominican Sisters”. Catholic Encyclopedia. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Јалимам 1992, стр. 221-231.
- ^ Jalimam 1999.
- ^ Jalimam 2009.
- ^ Стојковски 2013, стр. 149-161.
Литература
уреди- Јалимам, Салих А. (1992). „Биљешка о Доминиканцима у средњовјековној Србији”. Историјски часопис. 38 (1991): 221—231.
- Jalimam, Salih (1999). Djelatnost dominikanaca u srednjovjekovnoj Bosni. Tuzla: Hamidović.
- Jalimam, Salih (2009). Dominikanci u Bosni u srednjem vijeku. Tuzla: Bosanska riječ.
- Стојковски, Борис (2013). „Августинци и доминиканци у средњовековном Срему” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 149—161.