Српске земље

списак на Викимедији

Српске земље је појам који се односи на српске средњовековне државе које су постојале до османског освајања Балкана,[1] као и на државе и територије из каснијих периода[2][3][4] које су већински биле настањене Србима или биле значајне за политичку историју српског народа. Српски средњевековни владари су своје области предоминантно називали српске земље, пре него Србија.[5]

Српске земље у 9. веку
Српске области и градови у 9. и 10. веку
Српске земље у 10. веку

Српске земље у прадомовини

уреди

Српске земље у раном средњем веку

уреди

Српске земље у позном средњем веку

уреди
 
Српске државе крајем 14. века
 
Српске земље почетком 15. века

Од 16. века до 1918.

уреди

Од 1918. до 1944.

уреди

Од 1944. до распада Југославије

уреди

Распад Југославије

уреди
 
Српске државе, 1991–1995.

Модерне српске земље

уреди
 
СРЈ и БиХ 1998. године

Списак српских краљевина

уреди

Срби су у току своје историје створили неколико краљевина на темељима различитих традиција.

Прва српска краљевина створена је у Дукљи за време Михаила Војислављевића 1077. године.

Нестала је када се последњи краљ из лозе Војислављевића одрекао краљевског венца, мада је поново заживела за време Вукана Немањића и његових синова Ђорђа и Стефана, али само титуларно, у оквиру државе Немањића. Вукан и његови синови су носили звање „краља у Зети“.

Краљевина Рашка / Краљевина Србија (1217—1345)

уреди

Друга српска краљевина створена је у Рашкој за време Стефана Првовенчаног 1217. године.

Престала је да постоји 1345. године када се Стефан Душан прогласио за цара.

Сремска краљевина је била краткотрајна српска држава са центром у Доњем Срему (Мачви). Основао ју је краљ Стефан Драгутин, кога је наследио његов син Стефан Владислав II, након чије владавине је ова држава престала да постоји.

Држава краља Марка је настала распадом Српског царства на подручју западне Македоније. Овом државом је владао српски краљ Марко Мрњавчевић, од 1371. до 1395. године.

Последња средњовековна српска краљевина настала је 1377. године када се у манастиру Милешева над моштима светог Саве за краља овенчао Стефан Твртко I Котроманић.

Престала је да постоји 1463. године под налетима Турака који су погубили последњег босанског краља Стефана Томашевића.

Прва српска краљевина у новом веку створена је у Србији 1882. године када се за краља прогласио Милан Обреновић.

Престала је да постоји стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.

Друга српска краљевина у новом веку проглашена је 1910. године, на педесетогодишњицу владавине Николе I Петровића.

Ушла је у састав Краљевине Србије 1918. године одлуком Подгоричке скупштине, а исте године се ствара и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (каснија Краљевина Југославија) 1918. године.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца створена је 1918. године, а преименована је у Краљевину Југославију 1929. године. Била је заједничка краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а њени краљеви су били из српске владарске династије Карађорђевић.

Формалне краљевине

уреди

Током хабзбуршке управе у српским земљама постојале су три хабзбуршке територије претежно настањене Србима које су формално носиле назив краљевине, али су имале статус хабзбуршких покрајина, а не посебних или аутономних држава. Прва је била Краљевина Славонија, која је постојала од 1699. до 1868. године, друга Краљевина Србија, која је постојала од 1718. до 1739. године, а трећа Краљевина Босна, која је постојала од 1718. до 1739. године.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ [1], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ [2], Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ [3], Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ [4], Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Динић, Михаило Ј.; Ćirković, Sima M. (1978). Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије (на језику: српски). Српска књижевна задруга. 

Литература

уреди