Отворите главни мени

Држава краља Марка

Држава краља Марка је била средњовековна српска држава, која је постојала од 1371. до 1395. године у јужним српским областима западно од реке Вардара. Настала је непосредно након Маричке битке (1371) и погибије српског краља Вукашина (1365-1371), када је његов син Марко, дотадашњи млади краљ,[1] преузео титулу српског краља, задржавши власт на ширем простору између Скопља и Охрида, са средиштем у области Пелагоније.[2] Иако је Скопље недуго потом дошло под власт Вука Бранковића, краљ Марко је успео да задржи власт у широј области око Прилепа.[3]

Држава српског краља Марка
Прилепско краљевство
Kingdom of Prilep-sr.png
Држава краља Марка (1371-1395)
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Главни град Скопље, потом Прилеп
Друштво
Религија православље
Политика
Облик државе монархија
 — Краљ
  Марко Мрњавчевић
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 1371.
 — Укидање 1395.
Географске и друге карактеристике
Становништво Срби
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of the Serbian Empire, reconstruction.svg Српско царство Османско царство Fictitious Ottoman flag 1.svg

Пошто је његова држава била непосредно угрожена услед турске најезде, Марко је морао да прихвати вазалске обавезе према султану Мурату I (1359-1389).[4] Иако је Марко носио титулу српског краља, други обласни владари нису признавали његову стварну власт, а 1377. године и сама титула српског краља је добила још једног носиоца у лику дотадашњег босанског бана Стефана Твртка I (1377-1391).[5]

Током наредних година, Турци су почели да успостављају непосредну власт у долини Вардара, а почетком 1392. године у њихове руке је пало и Скопље,[6] чиме се Маркова држава нашла у турском обухвту и са северне стране. Иако је краљ Марко настојао да испуњава своје вазалске обавезе, његовој положај је постајао све тежи. Држава краља Марка са престоницом у Прилепу постојала је све до његове погибије у боју на Ровинама у пролеће 1395. године,[7] након чега су читаву област освојили Турци.

ЗанимљивостиУреди

Иван Томко Мрнавић (који користи и њихов грб као свој, на својим књигама) и житељи села Мрњавци [8] у данашњој Хрватској су се позивали на родбинске везе са Мрњавчевићима, о чему је писао Андрија Качић Миошић, Шимун Милиновић и други.

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

ГалеријаУреди

Спољашње везеУреди