Отворите главни мени

Тоша Јовановић (Велики Бечкерек, 21. мај/2. јун 1845Београд, 5/17. фебруар 1893) је био један од највећих српских глумачких талената 19. века.

Тоша Јовановић
Tosa-jovanovic.jpg
Тоша Јовановић
Датум рођења(1845-06-02)2. јун 1845.
Место рођењаВелики Бечкерек
Аустријско царство
Датум смрти17. фебруар 1893.(1893-02-17) (47 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија
Активни периодглумац
Споменик Тоши Јовановићу у Зрењанину

БиографијаУреди

Рођен је 1845. године у Вршцу а одрастао[1] Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину од оца Јована - Аће Јовановића, шефа оркестра. Други извор наводи да је глумац рођен 1843. године, како иначе и пише на спомен-плочи, постављеној на његовој родној кући у Зрењанину још 1897. године[2] Започео је кажу берберски занат, да би га напустио због "дасака које значе".

Године 1865. ступио је у позоришну дружину Адама Мандровића у Београду.[3] Међутим није успео због болести да ту заигра, већ је премијеру имао код трупе Ђ. Протића, као "Сретен" у "Хајдуци"-ма у Сентмиклушу.[1] Наставио је позоришну каријеру у путујућој позоришној дружини земљака Јоце Поповића "Бечкерачанина" у Земуну, и у трупи Паје Степића.[4] Оженио се Јулком (1846—1939), глумицом, ћерком позоришног шаптача Паје Степића.[5] Глуми га је учио Алекса Бачвански (1832—1881), редитељ и глумац Народног позоришта.[6]

Био је члан Народног казалишта у Загребу[7] (1872—1878) и Народног позоришта у Београду, први пут од октобра 1869. године, па до 1872. Затим наставио - по други пут на београдској позорници, по повратку из Загреба 1878. године. Стални члан - глумац је постао 19. марта 1879. године[8]

У рецензијама савременика нарочито је хваљен за улоге љубавника и хероја. Био је глумац лепе мужевне појаве и звонког гласа, тумач великог класичног репертоара.[9] Одликован је у Србији за одличну уметничку игру, Орденом Св. Саве V i IV реда.[1]

Прославио је 1890. године у Београду јубилеј 25. година на сцени, са представом "Гроф Пракс" у којој је глумио грофа.

Преминуо је прерано, у 46. години живота 1893. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Данас по њему носи име Народно позориште у Зрењанину. У Зрењанину је до 1991. постојала Родна кућа глумца Тоше Јовановића. Спомен-плоча на глумчевој родној кући постављена је јуна 1897. године. Било је то када је у Великом Бечкереку гостовао "ликовођа" Стеван Мокрањац са Београдским певачким друштвом, и извео концерт.[10]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 "Застава", Нови Сад 1893. године
  2. ^ Петар Субић: "Спомен-плоче у граду Зрењанину", Зрењанин 2007. године
  3. ^ монографија "Зрењанин", Зрењанин 1966. године
  4. ^ Александар Станојловић: "Петровград", Зрењанин 1938. године
  5. ^ Христић 1989.
  6. ^ Христић 1989, стр. 291-293.
  7. ^ Никола Шлајх: "Монографија града Великог Бечкерека", Зрењанин 2018.
  8. ^ "Застава", Нови Сад 1890. године
  9. ^ Петар Марјановић: Позориште — са сајта „Пројекат Растко“
  10. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди