Тракија (провинција)

Провинција Тракија (лат. Provincia Thracia, грч. Επαρχία Θράκης) је била римска провинција која је обухватала југоисточни део Балканског полуострва, а налазила на подручју данашње јужне Бугарске, североисточне Грчке (источно од Кавале) и европског дела Турске. Главни град провинције је био Филипопољ, данашњи Пловдив. Основана је 46. године, за време владавине цара Клаудија (41-54). Крајем 3. века, за време владавине цара Диоклецијана (284-305), подељена је на четири мање покрајине: Тракија у суженом опсегу, Хемимонт, Европа и Родопа. Све четири провинције укључене су потом у састав новостворене дијецезе Тракије. Током 4. и 5. века сужену провинцију Тракију су у неколико наврата опустошили Готи, а током 6. века на то подручје почињу да продиру и Словени. Царска власт је у већем делу провинције Тракије сломљена већ почетком 7. века, а на преосталим византијским поседима је потом уведено ново тематско уређење.[1][2][3][4]

Провинција Тракија
Provincia Thracia
Επαρχία Θράκης
1. век7. век

Провинција Тракија у саставу Римског царства
Главни градФилипољ
Регијајугоисточна Европа
ЗемљаРимско царство
Догађаји
Статусбивша покрајина
Историја 
• Успостављено
1. век
• Укинуто
7. век
Сужена провинција Тракија у саставу дијецезе Тракије око 400. године

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Ферлуга 1964, стр. 131-143.
  2. ^ Мирковић 1981, стр. 89-105.
  3. ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
  4. ^ Зечевић 2002.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди