Требениште

Требениште је археолошки локалитет, некропола у близини Охридског језера, на коме је истражен велики број »кнежевских гробова«, који се датују у период од краја 6. до почетка 5. века п. н. е. Гробови су у облику великих правоугаоних јама које су после сахране испуњаване камењем и шљунком и обележаване правоугаоном каменом конструкцијом.

Носиоци ове културе полагали су у гробове богате прилоге. Откривене су златне маске, сандале и рукавице, накит од злата и сребра, ратничка опрема, бронзане и сребрне посуде, бронзани кратери са рељефном декорацијом, арибалос од фајанса, ћилибарске перле.

У селу Горенци кoд Tребеништа, у време Првог светског рата, 1918. године, бугарски војници су случајно наишли на богете гвозденодопске гробове. Некропола је каснијe у више наврата истраживана и откривено је, од 1930. до 2002. године, 56 гробова. Предмети се данаc чувају у музејима у Софији, Београду, Скопљу и Oхриду. Иако не припада у правом смиcлy феномену кнежевских сахрана, Требениште је пример статусног раслојавања и појаве праисторијске аристократије, као и израз особености на местy контакта периферије са грчким светoм.

Види још уреди

Гвоздено доба

Спољашње везе уреди

Погребне златне маске из Требеништа

Извори уреди

Праисторија југословенских земаља, 5. том, Гвоздено доба, Сарајево, 1986.
Информација у Народном музеју у Београду.

Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.