Тријалетски масив

гребен у Грузији

Тријалетски масив (груз. თრიალეთის ქედი) се налази у Грузији и део је планинског венца Мали Кавказ. Простире се од Тбилисија до Боржомија, уз десну обалу реке Куре и чини вододелницу међу басенима њених притока Храми и Гуджаретисцкали.[1][2]

Тријалетски масив
груз. თრიალეთის ქედი
Поглед на Тријалетски масив
Географске карактеристике
Највиша тачкаШави-Клде
Ндм. висина2.850 m
Координате41° 41′ 10″ С; 43° 30′ 50″ И / 41.686° С; 43.513833° И / 41.686; 43.513833
Географија
Тријалетски масив на карти Грузије
Тријалетски масив
Тријалетски масив
Државе Грузија
Геологија
Старост стенапалеоген
Врста планиневулкански ланац

Локација уреди

Тријалетски масив одваја средњи ток реке Куре од басена горњег тока реке Храми, у том делу се уздижу врхови Каракар и Арджевани и постепено се снижавају ка истоку. Последње узвишење се пружа у близини Тбилисија.[3] Од запада ка истоку пружа се дуж реке Куре, од села Минадзе на западу до ушћа реке Арагви у Куру код Мцхете на истоку.[1]

Дужина планинског венца износи око 150 – 200 km, а просечна ширина је износи око 30 km.[2][4] Највиши врх је Шави-Клде (Црна стена) висине 2850 m.[1][4][4] Други врхови овог планинског масива су Саквелосмта (2803 m), Арджевани (2757 m), Ортатави (2513 m), Кенчакаро (2320 m), Кваджвари (2280 m).[1]

 
Манастир Кватахеви
 
Тријалетски масив у јесен

Православни манастир Кватахеви је изграђен на ободу Тријалетског масива, у региону Унутрашњи Картли. Манастир се налази у клисури реке Кавтура, близу до села Кавтишеви и носи назив Успење Богородице. Недалеко од њега се налази град Каспи.[5]

Геологија уреди

Масив се састоји од седиментних и еруптивних стена.[4] У неким местима постоји локална магнетска аномалија. У западном делу масива магнетна деклинација је од −16 до +40 степени. У истом делу има доста термалних извора, посебно на северној падини.[1]

Вегетација уреди

На југу, централни део Тријалетског масива граничи се са Џавахетским планинама, које због сурове климе називају „Грузински Сибир“. Ово суседство утиче на климу масива, па тако и на разноликост вегетације у различитим деловима масива. На западном делу масива, горња граница шума достиже до 2000 м надморске висине, а на источном - до 1600 м.[1] У неким деловима, климатски и геолошки састав планине доприноси развоју ксерофитних биљака, прилагођених животу на сушним местима.[3] Густе листопадне, четинарске и мешовите шуме расту само на северним падинама. Најчешће врсте дрвећа које се срећу су: храст, бука, граб, јела, бор и смрча.[1][2][5] На јужним падинама нема шума. Ту су заступљене субалпске и алпске ливаде.[1]

Референце уреди