Википедија

Три крајпуташа у Горњем Милановцу

Три крајпуташа у Горњем Милановцу налазе се на уласку у град из правца Београда, у близини спомен-обележја „тенк”[1] и фабрике посуђа Металац.

Три крајпуташа у Горњем Милановцу
Три крајпуташа на уласку у Горњи Милановац из правца Београда.
Опште информације
МестоГорњи Милановац
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташи
Време настанка19. век

Историјат уреди

Место где су крајпуташи подигнути у прошлости је припадало атару села Неваде. Експанзијом Горњег Милановца, споменици су се нашли у широј градској зони. Због трасирања и проширивања Ибарске магистрале 60-их година 20. века, крајпуташи су измештени са првобитне локације и постављени на имање Милана Радовића из Грабовице.[2]

Опис споменика уреди

Низ се састоји од три крајпуташа. Постављени у линији лицем према истоку, представљају јединствену споменичку целину. Сва три припадају типу „капаша”, али је само средњи очуван у првобитном стању.[2] Покривка првог споменика оборена је на земљу. Својом горњом страном ослоњена је на средњи споменик, из чега се добро може сагледати конструкција уклапања споменика и техника клесања.

Ликовни садржај уреди

Сва три споменика с предње стране имају ликове војника приказане у ставу мирно. На полеђини су уклесани стилизовани крстови и епитафи, а на бочним странама војничка знамења. Према врсти камена, димензијама и стилским особеностима, евидентно је да су прва два крајпуташа рад истог каменоресца.

На бочним странама и полеђини уклесани су текстови у вертикалним, неправилним низовима.

Види још уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Милановачки тенк”. www.gminfo.rs. Архивирано из оригинала 29. 12. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2017. 
  2. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—122. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература уреди

  • Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
  • Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
  • Јовановић Томислав М, Велереч и Велеречани, „Графопринт” Горњи Милановац. 2006. ISBN 978-86-7432-025-9.
  • Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
  • Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2009. ISBN 978-86-519-0181-5. ISBN 978-86-82877-29-5 
  • Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ, Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0668-1.
  • Крстановић Божидар, Радоњић Живков Естела, Кесић-Ристић Сања, Народно градитељство општине Горњи Милановац, Атлас народног градитељства Србије – Свеска II, Републички завод за заштиту споменика културе Београд. 2012. ISBN 978-86-6299-006-8.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Три_крајпуташа_у_Горњем_Милановцу&oldid=27026766”