Туран је била етрурска богиња љубави, плодности и виталности и заштитница града Велча.

Туран
Етрурска богиња љубави,
плодности и виталности
Породица
СупружникАтунис (Адонис)
Митологија
Родженско
Еквиваленти
Грчки еквивалентАфродита

Приказ уреди

У уметности, Туран је обично приказана као млада крилата девојка. [1] Она је богато одевена и украшена драгуљима на раним и касним приказима, али се појављује нага под утицајем хеленистичке уметности у 3. и 2. веку пре нове ере. [2] Она је у пару са својим младим љубавником Атунисом (Адонис) и фигурира у причи из грчке митологије, Парисов суд.

Атрибути уреди

Туран се обично повезивала са птицама као што су голубица, гуска и пре свега лабуд, [3] Tusna, „Турански лабуд“. [4] Њену пратњу су чинили лари. Туран је можда прилично стара, али се не појављује на листи Пјаћенце нити на Марцијановом списку етрурских божанстава. По њој је назван етрурски месец јул, иако за њега знамо само латинску реч, Traneus. [5]

Етимологија уреди

Туран је виђена као еквивалент римској Венери и грчкој Афродити. Њено име је пре-хеленски корен „Turannos“ (апсолутни владар), [6] тако да се Туран може посматрати као „господарица“.

Туран је имала светилиште у Грависци под грчким утицајем, луци за Тарквинију, где су пронађени заветни поклони исписаним њеним именом. Један натпис је назива Turan ati, "мајка Туран", што је тумачено као веза са Венером, мајком Енеје и праоцем лозе Јулијевци-Клаудијевци.

Наслеђе уреди

Туран је једна од ретких етрурских богиња која је преживела у италијанском фолклору из Ромање. Називана је "Турана", а каже се да је вила, дух љубави и среће, који помаже љубавницима. [7]

Референце уреди

  1. ^ e.g. N. H. Ramage and A. Ramage, Roman Art, Upper Saddle River, 1996: fig. 1.39
  2. ^ Larissa Bonfante and Judith Swaddling, Etruscan Myths (Series The Legendary Past) British Museum/University of Texas, 2006:76–77 et passim.
  3. ^ de Grummond, Etruscan Myth, Sacred History and Legend, page 85
  4. ^ Jaan Puhvel, "The Origin of Etruscan tusna ('Swan')" The American Journal of Philology 105.2 (Summer 1984:209–212).
  5. ^ de Grummond, Etruscan Myth, Sacred History and Legend, page 86
  6. ^ Raymond Bloch, "The Etruscans", page 153.
  7. ^ Aa.Vv, Studi romagnoli, Volume 55, Società di studi romagnoli, Cesena 2004, pp. 212–213 (Italian).

Спољашње везе уреди