Узлазне артериоле
Узлазне артериоле или аферентне артериоле су група крвних судова који снабдевају бубрежне нефроне у многим екскреторним системима. Они играју важну улогу у регулацији крвног притиска као део тубулогломеруларног повратног механизма.[1]
| Узлазне артериоле | |
|---|---|
 Шема бубрежних тубула и њиховог васкуларног снабдевања. (Ознака „Аферентни суд“ је видљива у горњем левом углу.) | |
| Детаљи | |
| From | interlobular artery |
| Снабдева | glomerular capillaries |
| Идентификатори | |
| Латински | arteriola glomerularis afferens |
| TA | A08.1.03.005 |
| FMA | 272216 77042, 272216 |
| Анатомска терминологија | |
Узлазне артериоле су гране бубрежних артерија, која снабдева крвљу бубреге.Оне се потом гранају у капиларе гломерула.
Анатомија уреди
Артериоле се дефинишу као крвни судови који се гранају од артерије и повезују се са капиларима.
Непрекидан проток крви од срца до бубрега обезбеђује правилну филтрацију крви. Аорта, која се налази у срцу, транспортује крв до бубрежних артерија у сваком бубрегу. Крв из бубрежне артерије се филтрира ситним филтерима који се називају нефрони у бубрезима. Бубрежна артерија се дели на аферентне артериоле.
Термин аферентни (узлазни) односи се на довођење крви до органа или дела органа. Крв тече од аферентних артериола до гломерула нефрона. Гломерул се формира од капилара које потичу из аферентне артериоле и спајају се у еферентну (силазну) артериолу. Ови капиларе се називају гломеруларни капилари. Узлазне артериола директно хране крвљу гломеруларне капиларе.[1]
Нормално, пречник узлазне артериоле је већи од пречника силазне артериоле. То значи да крв улази кроз суд већег пречника и излази кроз суд мањег пречника. Ово повећава притисак унутар гломерула, и делује као покретачка сила за филтрацију. Бубрези регулишу брзину гломеруларне филтрације подешавањем притиска унутар гломерула. Ово је све могуће захваљујући подесивом пречнику узлазне (аферентне) и силазне (еферентне) артериоле.[1]
Физиологија уреди
Када је бубрежни проток крви смањен (што указује на хипотензију) или постоји смањење концентрације јона натријума или хлорида, макула денза (лат macula densa) дисталног тубула ослобађа простагландине (углавном ПГИ2 и ПГЕ2) и азот оксид, који изазивају јукстагломеруларне ћелије (које облажу аферентне артериоле), да ослободе ренин, активирајући систем ренин–ангиотензин–алдостерон.[2] Активацијом овог система повећава се крвни притисак и расте реапсорпција натријумових јона у крвоток под утицајем алдостерона.[3]
Ћелије макуле дензе такође могу повећати крвни притисак у аферентним артериолама смањењем синтезе аденозина.[3]
Ако су аферентне артериоле сужене онда ће се крвни притисак у капиларима бубрега повећати.
Галерија уреди
-
Малпигијево телашце -
Гломерул -
Бубрежно телашце
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Fernando, Ruvinka (3. 2. 2022). „Afferent Arteriole: Overview & Function”. Приступљено 24. 10. 2023.
- ^ Wilson, S. K. (1986). „The effects of angiotensin II and norepinephrine on afferent arterioles in the rat”. Kidney International. 30 (6): 895—905. ISSN 0085-2538. PMID 3820939. doi:10.1038/ki.1986.270.
- ^ а б Peti-Peterdi, János; Harris, Raymond C. (2010). „Macula Densa Sensing and Signaling Mechanisms of Renin Release”. Journal of the American Society of Nephrology (на језику: енглески). 21 (7): 1093—1096. ISSN 1046-6673. doi:10.1681/ASN.2009070759.
Спољашње везе уреди
- Nosek, Thomas M. „Section 7/7ch03/7ch03p10”. Essentials of Human Physiology. Архивирано из оригинала 2016-03-24. г. - "Renal Vasculature: Efferent Arterioles & Peritubular Capillaries"
- Anatomy photo: Urinary/mammal/vasc0/vasc2 - Comparative Organology at University of California, Davis - "Mammal, renal vasculature (EM, Low)"
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
