Улица баба Вишњина (Београд)

BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
БАБА ВИШЊИНА
улица
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Врачар
Почетак Крунска
Крај Макензијева
Дужина 400 m
Ширина  m
Створена 1900
Названа 1946
Стари називи Варваринска
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Улица баба Вишњина се налази на Врачару, у Београду. Простире се од Крунске до Макензијеве улице и сече Његошеву улицу.

Име улицеУреди

Улица баба Вишњина мењала је више пута своје називе:

  • Послужитељска (1893—1896)-пружала се од Булевара краља Александра до Макензијеве.[1]

Затим се од 1896. године дели на два дела и то :

  • Стишка (1896—1946), део од Булевара краља Александра до Крунске улице,
  • Варваринска (1896—1900), део од Крунске улице до Макензијеве улице.

Садашњи називи ових улица су:

  • Голсвордијева уместо Стишке од 1946. године - од Булевара краља Александра до Кичевске улице и
  • Баба Вишњина уместо Варваринске улице од 1946. године – од Крунске улице до Макензијеве.[2]

ИсторијаУреди

Баба Вишњина улица је добила име по Вишњи Урошевић, познатијој под именом Баба Вишња (?-18. јун 1817), мајци Милоша Обреновића.[a] Вишња Урошевић рођена је у Доњој Трепчи код Чачка, а умрла у манастиру Враћевшница 1819. године, где јој је Милош подигао споменик. Краљ Александар Обреновић је, у знак сећања на своју чукунбабу, једној улици у близини данашње Пијаце Каленић 1900. године дао назив Баба Вишњина улица.[5]

НапоменеУреди

  1. ^ Милош Обреновић је био син Вишње Урошевић и њеног другог супруга Теодора Михаиловића. Милошеви родитељи Теодор и Вишња су пре ступања у брак имали претходно већ засноване породице. Теодор је пре женидбе са Вишњом био у браку са женом Горданом, са којом је имао три сина, а Вишња је у првом браку била удата за Обрена Мартиновића, са којим је родила синове Милана и Јакова, као и ћерку Стану. У другом браку Теодора и Вишње родио се најпре син Милош, а касније Јован (1786) и Јеврем (1790).[3] Милош је до почетка Првог српског устанка носио презиме Теодоровић. Није јасно када је почео да користи презиме Обреновић. Уобичајено мишљење је да је то урадио после смрти свог брата по мајци Милана Обреновића, 1810. године, мада новија открића показују да је још 1808. почео да се потписује као Милош Обреновић.[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Каћански, Владислав Ст. (2008). Стари изглед Београда. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 164. 
  2. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 312. ISBN 978-86-17-10816-6. 
  3. ^ Кнез Милош прича о себи, забележио Анастас Јовановић, приредио Милан Ђ. Милићевић, Београд,1899.
  4. ^ Бошњак & Јаковљевић 2006
  5. ^ „BG ULICE: Ko je baba Višnja i kako je dobila ulicu na Vračaru?”. telegraf.rs. Приступљено 28. 11. 2018.