Улица Крунска (Београд)
  КРУНСКА
улица | |
|---|---|
  | |
| Општина | Врачар |
| Почетак | Улица кнеза Милоша (Београд) и Пионирски парк и Андрићев венац |
| Крај | Улица Максима Горког (Београд) и Пијаца Каленић (Београд) и Парк војводе Петра Бојовића |
| Дужина | 1200 m |
| Названа | 1997. |
| Стари називи | Надеждина, Господар Јевремова (део), Краљице Драге (део), Посланичка, Кнегиње Персиде (део), Московска (део), Пролетерских бригада |
 | |
|
Крунска улица, март 2008.
 
| |
Улица Крунска једна је од најлепших улица у Београду.[1]
Протеже се од Пионирског парка (некада Дворске баште) и Улице кнеза Милоша до Парка војводе Петра Бојовића и Каленић пијаце.
Заштићена је као градска целина Београда.
Име улице уреди
Улица је име добила по круни, симболу владарског достојанства. Ово име је носила од 1872. до 1896, од 1904. до 1946. и поново од 1997.[2]
У међувремену је чак 12 пута мењала име (у целини или само поједини њени делови):[3][4]
- Надеждина 1872-1896
- Крунска (део) 1872-1896
- Господар Јевремова (део) 1896-1900 - по Јеврему Обреновићу, брату кнеза Милоша
- Краљице Драге (део) 1900-1903 - по Драги Машин, жени краља Александра Обреновића
- Господар Јевремова 1903-1904
- Крунска 1904-1916
- Посланичка 1916-1919
- Крунска 1919-1946
- Кнегиње Персиде (део) 1933-1946 - по Персиди Карађорђевић, жени кнеза Александра Карађорђевића
- Московска (део) 1946-1951 - по Москви, главном граду тадашњег Совјетског Савеза
- Пролетерских бригада 1951-1997 - по пролетерским бригадама, елитним јединицама НОВ и ПО Југославије
- Крунска од 1997
Историја уреди
Крунска улица је у новијој историји позната по томе што се у њој налазило породилиште које је, током савезничком бомбардовању Београда на Ускрс 1944. године, погођено и тада је смртно страдало и неколико тек рођених беба.[5]
Објекти у Крунској улици уреди
.JPG)
У Крунској 51 налази се Генчићева кућа, подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустијалца и политичара, министар унутрашњих послова у време владавине краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша од 1894. до 1899. године. Кућа је установљена као непокретно културно добро и споменик културе. Од 1952. године у овом објекту се налази Музеј Николе Тесле.
Вредна помена је и Градска вила Велимира Поповића у Крунској 44, која представља веома добар пример развоја концепције стамбене архитектуре у Београду између два рата.[6]
У овој улици налази се више амбасада (Мађарске, Турске, Шпаније, Босне и Херцеговине, Бразила, Белгије), Центар за избеглице, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Студентска поликлиника. Занимљиво је да је у згради у којој се сада налази Турска амбасада једно време живео наш велики песник Јован Јовановић Змај. Такође у овој улици се налазе и католички сакрални објекти Самостан Светог Крижа, Самостан Сестара милосрдница и Црква Светог Краља.[7]
У Крунској 69 је пуне две деценије, до 2015. године, било седиште Демократске странке. Зграда је реституцијом враћена Бранку - Бобу Божићу, сину предратног власника Добривоја Божића.[8][9]
Суседне улице уреди
Крунска пресеца улице Ресавску, Светозара Марковића, Београдску, Проте Матеје, Кнегиње Зорке, Молерову, Коче капетана и Баба Вишњину.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Beograđani odlučili: Krunska ulica jedna od najlepših u prestonici”. krstarica.com. 4. 11. 2015. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ Улице и тргови Београда 1 (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. ISBN 978-86-7191-066-8.COBISS.SR 118774540
- ^ Mlađenović, Vanja. „Krunska - ulica sa 12 imena”. 011info.com. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ Каћански, Владислав Ст. (2008). Стари изглед Београда. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 162.
- ^ „Савезничко бомбардовање Београда пре 69 година”. Политика. 15. 4. 2013. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ Путник, Владана (2012). „ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ РАЗВОЈНИХ ТОКОВА МЕЂУРАТНЕ СТАМБЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ БЕОГРАДА” (PDF). Наслеђе: 158—159. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „REČ-DVE O VRAČARSKIM ULICAMA (gde se nalaze, kako su dobile imena, šta u njima ima)”. Moj Vračar. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ Божић стиже по вилу у Крунску („Блиц“, 25. јануар 216)
- ^ Ко је човек који је повратио Крунску (Б92, 18. фебруар 2016)