Улица Молерова (Београд)

BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
МОЛЕРОВА
улица
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Врачар
Почетак Булевара Краља Александра
Крај Макензијева
Дужина 650 m
Ширина  m
Створена 1888
Названа 1896
Стари називи Охридска
Табла са називом улице.jpg
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Молерова улица налази се на Врачару код Каленић пијаце, у Београду. Простире се од Булевара Краља Александра до Макензијеве улице и сече Хаџи Ђерину, Кичевску, Крунску и Његошеву улицу.

Молерова улица није прометна и сматра се једном од најлепших улица у Београду.

Име улицеУреди

Стари назив улице био је Охридска и пружала се од Макензијеве улице до Крунске улице (1888–1896)). Садашње име, Молерова улица добила је 1896. године. [1]

Петар Николајевић Молер – био је први председник српске владе (тадашње Народне канцеларије) 1815 и 1816. године. Као сликар осликао Карађорђеву задужбину у Тополи и иконостас у манастиру Ћелије. Био је један од најхрабријих и најобразованијих војвода из Првог и Другог српског устанка, такође је био истакнути члан опозиције и трагично је страдао због својих опозиционих деловања против власти Милоша Обреновића.[2] Занимљиво је да друга улица паралелна са Молеровом у правцу према Каленић пијаци носи назив управо по Милошевој мајци, Баби Вишњи.

Молеровом улицомУреди

У Молеровој улици у броју 88 живео је и радио српски композитор Станислав Бинички, а у броју 43 у стану Воје Мрчарице, поводом напада Немачке на Совјетски Савез одржана је седница ЦК КПЈ због напада на Совјетски Савез којом је председавао Јосип Броз Тито 22. јуна 1941, године.

Овде су живели и Момчило Настасијевић и Мир-Јам (Мирјана Јаковљевић).[3]

Парк српско-грчког пријатељстваУреди

На углу Молерове и улице Коче капетана налази се Парк српско-грчког пријатељства. Ова зелена површина на којој раније није било никаквих садржаја, 2016. године је уређена новим травњаком, дечијим игралиштем, клупама, асфалтираним стазама. [4]

Дужина улице око 650 метара.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

Петар Николајевић Молер

РеференцеУреди

  1. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови:1872-2003. Београд: ЗУНС. стр. 305. ISBN 978-86-17-10816-6. 
  2. ^ „Prvi predsednik vlade Srbije bio je slikar, a jedno pismo je usred bitke pisao SVOJOM KRVLJU”. blic.rs. Приступљено 28. 11. 2018. 
  3. ^ „Molerova ulica, omalana tabla”. rts.rs/magazine. Приступљено 28. 11. 2018. 
  4. ^ „Ovaj park je simbol prijateljstva između Srba i Grka”. Telegraf. Приступљено 28. 11. 2018.