Уметничка галерија Босне и Херцеговине
Уметничка галерија Босне и Херцеговине (УГБиХ) је најстарија босанска институција која се бави заштитом и промоцијом културе и уметности.[1] Основана је 11. октобра 1946. године. Галерија се налази у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине.
| Уметничка галерија Босне и Херцеговине | |
|---|---|
| Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine | |
 | |
| Оснивање | 1946. |
| Локација | Сарајево БиХ |
| Координате | 43° 51′ 28″ С; 18° 25′ 28″ И / 43.8578° С; 18.42454° И |
| Колекција | дела модерне и савремене уметности |
| Број предмета | више од 6000 |
| Адреса | Зелених беретки 8, Сарајево |
| Веб-сајт | www.ugbih.ba/ |
Примарни задатак и обавеза УГБиХ је да прикупља и откупљује дела домаћих и страних ликовних уметника, да излагањем тих дела утиче на развој уметности и да упознаје јавност о ликовној уметности. Галерија је по оснивању преузела колекцију Галерије слика Државног музеја (данас Земаљски музеј БиХ) коју је чинило више од 600 уметничких дела, углавном слика и цртежа. На вест о оснивању сликар и графичар Бранко Шотра сакупио је у Београду 83 дела југословенских уметника и поклонио их Галерији.
Организација Галерије уреди
За 65 година постојања и рада, путем куповине, поклона, прилога и завештања, фонд Галерије порастао је на више од 6000 уметничких дела, што је чини јединственом институцијом у Босни и Херцеговини. Целокупни фонд Галерије подељен је у неколико збирки:
- босанскохерцеговачка уметност
- југословенска уметности,
- збирка старе и стране уметности,
- иконе,
- збирка швајцарског уметника Фердинанда Ходлера,
- колекција фотографија и нових медија[2] и
- ликовни архив „Нада”.[3]
Међу вредним уметничким делима налазе се и слике великана босанскохерцеговачке ликовне уметности, Мице Тодоровић, Исмета Мујезиновића, Воја Димитријевића, Бекира Мисирлића, Романа Петровић, Габријела Јуркића, Бехаудина Селмановића и других.
У оквиру Галерији се налази и рестаураторско-конзерваторска радионица и специјализована библиотека са фондом од око 10.000 библиотечких јединица из области историје уметности, теорије уметности, естетике, историје, филозофије итд.
Ратна штета и обнова уреди
Током раних 1990-их година из Уметничке галерије БиХ нестало је 51 уметничко дело.[4] У послератном периоду изведени су обимни радови на санацији ратом изазване штете, као и потпуна реконструкција целог објекта уз подршку страних донатора.
Због недостатка средстава Уметничка галерија БиХ, је у периоду од септембра 2011. до августа 2012. године била затворена за јавност, после чега је наставила са редовним радом.
Галерија уреди
-
Ива Деспић - Сељак -
Колекција српске црквене умјетности, Умјетничка галерија БиХ -
Урош Предић - Студија девојке, 1881 -
Владислав Тителбах - Свадбени обичаји у Србији, 1893 -
Лео Арндт - Кнез са Сокоца, 1896. -
Николај Рерих - Змај (1896), Илустрација (1895), Вила на мору (средина) -
Влахо Буковац - Слијепац, 1903 -
Роман Петровић - Аутопортрет, 1909-1923 -
Тодор Швракић - Из старе цркве, 1913 -
Роман Петровић - Кула у Витини, 1918 -
Тодор Швракић - Славолук, 1919 -
Тодор Швракић - Предворје џамије, прије 1930 -
Роман Петровић - Беспризорни (дијете на улици), 1933 -
Тодор Швракић - Планински пејзаж -
Лудвиг Куба - Сељаци из околине Пирота -
Непознати аутор - Манастир Ловница, акварел и оловка -
Шпиро Боцарић - Под џамијом
,_Ilustracija_(1895),_Vila_na_moru_(sredina).jpg)
,_1933.jpg)
Референце уреди
- ^ „O nama”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ „Kolekcije”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ „Odjeli”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017.
- ^ „Nestala djela”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017.
Спољашње везе уреди
- „Zvanična prezentacija”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017.
- „Umjetnička galerija BiH”. Destination Sarajevo. Приступљено 24. 12. 2017.