Бекир Мисирлић
Бекир Мисирлић (Бања Лука, Краљевина Југославија, 26. август 1931 – Бања Лука, Босна и Херцеговина, 1. новембар 2001)[1] је био југословенски и босанскохерцеговачки умјетник.
| Бекир Мисирлић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. август 1931. |
| Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1. новембар 2001. (70 год.) |
| Место смрти | Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство, вајарство |
Биографија
уредиСредњу техничку школу, смјер архитектура и конструкција завршио је 1950, а Вишу педагошку школу одсјек лијепих умјетности 1953. у Бања Луци.[1] Радио је као наставник цртања у основној школи и гимназији, а потом као први директор Умјетничке галерије у Бања Луци (1970-1973).[2] Од 1973. године запослен је у Дому културе у својству аниматора културе (организатор изложби и водитељ сликарских курсева).[2] Прву самослталну изложбу имао је у "Плавом подруму" 1953. у Бањој Луци, на којој је његова слика "Размишљање побрала симпатије публике.[3]
Један је од оснивача групе "Четворица". Био је члан грпе "Простор-Облик".[4] Бавио се сликарством, скулптуром, керамиком и мозаиком. Имао је читав низ самосталних изложби, а учествовао је и на многобројним колективним изложбама. Добитник је многих награда и признања. Био је дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине од 1987. Ретроспективна изложба радова Бекира Мисирлића отворена је у новембру 1990. године у галерији Collegium Artisticum у Сарајеву, у организацији Умјетничке галерије БиХ и Умјетничке галерије Бања Лука.[2] Током Одбрамбено-отаџбинског рата живио је и радио у Бањој Луци. У ратном и поратном периоду (1991-1998) насликао је своја два посљедња циклуса: Црне главе (1991-1993) и Макове (1994-1998).[5]
Преминуо је 2001. и сахрањен на Новом гробљу у Бањој Луци.[1]
Награде и признања
уреди- Награда 27. јул[6]
- Награда Веселин Маслеша Бања Лука[6]
- Златна плакета СИЗ-а културе,[6]
- Награда Collegium artisticuma за сликарство[6]
- Награда града Чачка[7]
- Награда Collegium artisticuma за вајарство[6]
- Награда града Београда[6]
- Награда града Карловца[6]
- Златни грб Града Бања Лука (2004), постхумно[8]
Референце
уреди- ^ а б в „Bekir Misirlic”. bhmedia.se. Архивирано из оригинала 19. 01. 2022. г. Приступљено 2022-04-12.
- ^ а б в „Misirlić Bekir | UGBiH.ba” (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-04-12.
- ^ Radanović, Nenad (2003). „Bekir Misirlić: Metafizika svakodnevlja”. NOVI IZRAZ, časopis za književnu i umjetničku kritiku (на језику: Bosnian) (19): 158—165. ISSN 1512-5335.
- ^ М, М. (2020-04-28). „Наставак акције Музеја савремене умјетности РС: Онлајн подсјећање на чланове “Четворице””. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-04-12.
- ^ „Dani - IN MEMORIAM: Bekir Misirlić (1931-2002) : Slikar muzike svjetla”. www.oslobodjenje.ba (на језику: бошњачки). 2013-07-01. Приступљено 2022-04-12.
- ^ а б в г д ђ е „Godišnjica smrti Bekira Misirlića”. Historija.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-04-12.
- ^ „6. Меморијал - 1970. година”. Уметничка галерија Надежда Петровић Чачак (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 05. 2022. г. Приступљено 2022-04-12.
- ^ „Награде и признања Града”. Град Бања Лука (на језику: српски). Приступљено 2022-04-12.
