Универзитетски клинички центар Републике Српске

Универзитетски клинички центар Републике Српске (УКЦ РС) је највећа и најзначајнија је јавна здравствена установа у Републици Српској. Основна дјелатност Универзитетског клиничког центра Републике Српске је хоспитално лијечење (пријем, дијагностика и збрињавање) пацијената на нивоу секундарне и терцијарне здравствене заштите. Састоји се од 21 клинике, 6 завода и 10 служби.

Универзитетски клинички центар Републике Српске
УКЦ РС.jpg
Локација
Координате: 44° 47′ 04″ СГШ; 17° 10′ 42″ ИГД / 44.78457° СГШ; 17.17838° ИГД / 44.78457; 17.17838
МестоБања Лука
(Дванаест беба бб)
Држава Република Српска,  Босна и Херцеговина
Историја
Основана1897.
Организација
Здравствени системФЗОРС
Финансирањедржавна
Врста болницеклинички центар
Афилацијске установеМедицински факултет Универзитета у Бањој Луци
Медицинска школа Бања Лука
Здравствене услуге
Хитна помоћДа
ХелидромДа
Број кревета1.243 (2016)[1]
Линкови
Веб-сајт болнице Pictograms-nps-hospital-2.svg

Дјелокруг рада Универзитетског клиничког центра Републике Српске је обављање здравствених услуга болничких и ванболничких за ниво секундарне и терцијарне здравствене заштите. Универзитетски клинички центар Републике Српске је и референтна здравствена установа на нивоу Републике Српске за дјелатности које обавља и научна база за Медицински факултет и Медицинску школу. Пословање Универзитетског клиничког центра РС се највећим процентом односи на обављање здравствених услуга за потребе осигураника Фонда здравственог осигурања Републике Српске а са тенденцијом да постане и регионални центар за западни дио БиХ.[2]

ИсторијатУреди

Здравство у Бања Луци има дугу традицију. Омер-паша Латас је основао војну болницу у Бања Луци, познатију под називом Хастахана. (Поуздано су ту били смјештени рањеници 1875. године.) За вријеме Аустроугарске саграђена је 1892. и прва болничка зграда на болничком комплексу величине 17 дунума, у склопу овог комплекса саграђен је 1897. омањи павиљон за умоболна лицаа, а 1910 и одјел за заразне болести. Прва болничке зграде саграђена 1892. на болничком комплексу од око 17 дунума, саграђен је 1897. у њеној позадини један омањи павиљон за умоболне, а 1910. једна кућица за одјел заразних болести. Године 1908. саграђена је и једноспратна зграда болнице. Први љекари имали су статус државних службеника и били су задужени за здравствено стање становништва на читавом котарском подручју. У годинама до краја Првог свјетског рата, у Бањој Луци су радила највише три лијечника, од којих је један, примариус, био управник болнице.[3]

У вријеме Краљевине СХС успоставља се нека врста јавне здравствене заштите са осигуравајућим друштвима и хигијенским заводима. У оквиру тих реформи и у Бањој Луци се оснива Хигијенски Завод. Тридесетих се гради неколико болница и пратећих објеката, што битно унапређује здравствену заштиту и даје Бањој Луци значај регионалног здравственог центра. Тако је 1937. године, изграђена Бановинска болница Бања Лука, која је располагала са 192 кревета. Била је то савремена болничка зграда у којој је хирургија с операционом салом у полукрузжном дијелу зграде била најупечатљивији дио. Уз зграду хирургије довршене су и друге помоћне зграде - управна зграда с кухињом, садашња зграда с рентгеном и павиљон за пријем болесника. Уочи Априлског рата почели су радови на великој згради, у којој је требало бити смјештено, углавном, интерно одјељење, које је дјелимично завршено, али је коначно завршена послије ослобођења.[4]

Послије II свјетског рата уводи се обавезна здравствена заштита и врши трансформације здравства по социјалном моделу. Године 1947. отвара се Средња медицинска школа. Извршена је реконструкција и обнова болница као и изградња неколико рејонских домова здравља. Стара зграда болнице проширена је и дограђена 1959. и ту је смјештено Гинеколошко–порођајно одјељење које је ту било све до земљотреса 1969. године. Осим подизања ових објеката, послије ослобођења (1945.) била је подигнута (прије земљотреса 1969.) и зграда за Хитну помоћ, а како је до рата била у средини болничког круга подигнута и мртвачница, може се рећи да је простор између Улице Здраве Корде и Црквене био покривен бројним болничким зградама.[5] Од 1946. до 1974. у саставу тадашњег Медицинског центра Бања Лука, налазили су се "Дом здравља", Општа болница и Хигијенски завод.

Седамдесетих долази до новог замаха и изградње нових објеката. Бања Лука постаје регионални центар и здравствене установе, смјештене и развијане у Бањалуци, осигуравале су здравствену заштиту за подручје од око милион становника. Оснива се и Медицински факултет и гради нови објект Клиничко болничког центра у бањолучком насељу Паприковац који је завршен 1979.[6] Од 1983. болница носи назив Радна организација "Клиничко-медицински центар" Бања Лука. Одлуком владе доташњи назив Универзитетска болница Клинички центар Бања Лука је промијењен у назив Универзитетски клинички центар Републике Српске.[7]

ОрганизацијаУреди

КлиникеУреди

  • Клиника за унутрашње болести
  • Клиника за кардиологију
  • Клиника за плућне болести
  • Клиника за дјечије болести
  • Клиника за општу и абдоминалну хирургију
  • Клиника за урологију
  • Клиника дјечију хирургију
  • Клиника за пластично реконструктивну хирургију
  • Клиника за гинекологију и акушерство
  • Клиника за ифенктивне болести
  • Клиника за неурологију
  • Клиника за психијатрију
  • Клиника за кожне и полне болести
  • Клиника за анестезију и интензивно лијечење
  • Клиника за онкологију
  • Клиника за болести уха, грла и носа
  • Клиника за очне болести
  • Клиника за ортопедију и трауматологију
  • Клиника интензивне медицине за нехируршке гране, постоји од септембра 2014.
  • Центар за дојку, формиран је 1. јуна 2008. године.
  • Центар за радиотерапију, почео са оперативним радом 2. августа 2010. године.

ЗаводиУреди

  • Клинички завод за нуклеарну медицину и болести штитне жљезде
  • Клиничка апотека
  • Завод за клиничку радиологију
  • Завод за клиничку патологију
  • Завод за клиничку лабораторијску дијагностику
  • Завод за клиничку микробиологију

СлужбеУреди

  • Служба за торакалну хирургију
  • Служба за васкуларну хирургију
  • Служба за неурохирургију
  • Служба за максилофацијалну хирургију
  • Служба операционих сала са стерилизацијом и ПХА
  • Служба клиничке рехабилитације
  • Служба за правне и опште послове
  • Служба за економско финансијске послове
  • Служба за јавне набавке и истраживање тржишта
  • Служба услужних дјелатности

ДиректориУреди

  • Драгутин Илић (1989-1992)
  • Радисав Вукић(1992-?)
  • Бранислав Лолић
  • Ристо Козомара (2001-2004)
  • Драган Костић (2004-2006)
  • Милан Шкробић (2006-2008)
  • Мирко Станетић (2008-2011)
  • Брано Топић (2011-2013)
  • Душко Рачић (2013-2014)
  • Мирко Станетић (2014-2017)
  • Владо Ђајић (2017-)

ОдликовањаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Бројна предузећа и појединци подржавају Универзитетски клинички центар РС”. www.nezavisne.com (на језику: Croatian). Приступљено 3. 5. 2020. 
  2. ^ „О нама”. Универзитетски клинички центар Републике Српске. Приступљено 19. 6. 2019. 
  3. ^ „Vijek i po modernog zdravstva u Banjaluci”. BL info. Приступљено 19. 6. 2019. 
  4. ^ „Vijek i po modernog zdravstva u Banjaluci”. BL info. Приступљено 19. 6. 2019. 
  5. ^ „Vijek i po modernog zdravstva u Banjaluci”. BL info. Приступљено 19. 6. 2019. 
  6. ^ „Vijek i po modernog zdravstva u Banjaluci”. BL info. Приступљено 19. 6. 2019. 
  7. ^ „Ponovo promijenjen naziv banjalučke bolnice”. 28. 8. 2015. Приступљено 19. 6. 2015. 
  8. ^ Ђурђевић, Борислав (15. 7. 1993). „Ордени и медаље најхрабријим”. Српска војска. година II, број 10: 6. 

Спољашње везеУреди