Универзитет Бијељина
Универзитет Бијељина је приватни универзитет, основан 2011. године од стране Високе школе „Колеџ здравствене његе” Бијељина, на основу Сагласности Министарства просвјете и културе Републике Српске 2011. године у Бијељини у Републици Српској, БиХ.[1]
| Тип | приватни |
|---|---|
| Оснивање | 2011. |
| Ректор | Проф. др Горица Цвијановић |
| Наставно особље | 67 |
| Број факултета | 4 |
| Локација | Бијељина,  Република Српска, БиХ44° 47′ 07.4″ N 19° 16′ 17.1″ E / 44.785389° С; 19.271417° И |
| Веб-сајт | www |
Универзитет Данас уреди
Универзитет располаже са 4300m² простора у оквиру којег Универзитет располаже са 4 амфитеатра, 5 учионица са укупно 600 мјеста. Студентима су на располагању и једна рачунарска сала са укупно 20 умрежених рачунара, те читаоница. Наставници, сарадници и администрација располажу са 12 кабинета, односно канцеларија. Амфитеатри поседују сопствена озвучења, а све учионице имају обезбијеђене услове за приступ Интернету и извођење наставе путем видео пројекција. Поред наведеног Универзитет има 9 лабораторија намијењених за извођење вјежби студентима фармације и пољопривреде. У оквиру универзитета налази се и Центар за психолошко саветовање младих.
Универзитет се данас састоји од четири факултета:[2]
- Фармацеутски факултет
- Факултет за психологију
- Факултет здравствених студија
- Пољопривредни факултет
Деканат уреди
| Име: | Позиција: |
| Проф. др Горица Цвијановић | Ректор |
| Проф. др Катарина Рајковић | Проректор за наставу |
| Проф. др Миливоје Ћосић | Проректор за научни рад и међународну сарадњу |
| Проф. др Ранко Бојанић | Проректор за квалитет и кадрове |
| Проф. др Боро Крстић | Директор |
| Ненад Радмановић | Генерални секретар |
| Дипл. ек. Илија Томић | Финансијски директор |
| Проф. др Боро Крстић | Декан, Пољопривредни факултет |
| Проф. др Зоран Милосављевић | Декан, Фармацеутски факултет |
| Проф. др Биљана Димитрић | Декан, Факултет за психологију |
| Проф. др Слађана Вујичић | Декан, Факултет здравствених студија |
Фармацеутски факултет уреди
Интегрисане академске студије фармације уреди
Студијски програм: Интегрисане академске студије фармације према програму трају 5 година, односно 10 семјестара и вреднују се са 300 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 1500 часова теоријске наставе, 885 часова практичне наставе, 945 часова семинара и 5445 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 9000 часова на факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Магистар фармације - 300 ECTS.
| Модел: | Интегрисане академске студије фармације – петогодишње студије – 300 ECTS |
| Област образовања: | Здравље и заштита здравља |
| Поље образовања: | Здравље |
| Дисциплина образовања: | Фармација |
Факултет за психологију уреди
Основне академске студије психологије уреди
Према програму, студије трају 4 године, односно 8 семестара и вреднују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 7200 часова активне наставе и самосталног рада студената.
Стиче академски назив: Дипломирани психолог – 240 ECTS.
| Модел: | Први циклус основних академских студија психологије - четворогодишње студије – 240 ECTS |
| Област образовања: | Друштвене науке, пословање и администрација и право |
| Поље образовања: | Друштвене науке |
| Дисциплина образовања: | Психологија |
Факултет здравствених студија уреди
Aкадемске студије Сестринство уреди
Према програму трају 3 године, односно 6 семестара и вреднује се са 180 ECTS бодова. У том периоду обави се укупно 1200 часова теоријске наставе, 810 часова практичне наставе, 240 часова семинара и 2170 самосталног рада (студентска пракса), што укупно чини 4420 часова, на Факултету и у здравственим установама.
Стиче академски назив: Дипломирана медицинска сестра – 180 ECTS
| Модел: | Први циклус академских студија Сестринства – 180 ECTS |
| Област образовања: | Медицинске и здравствене науке |
| Поље образовања: | Здравствене науке |
| Дисциплина образовања: | Сестринство |
Пољопривредни факултет уреди
Основне академске студије агроекономије уреди
Студије првог циклуса агроекономије према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму агроекономија.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер агроекономије - 240 ECTS
| Модел: | Први циклус академских студија агроекономије – 240 ECTS |
| Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
| Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
| Дисциплина образовања: | Агроекономика и рурални развој |
Основне академске студије пољопривредне производње уреди
Студије првог циклуса пољопривредна производња према програму трају 4 године, односно 8 семестара и вриједнују се са 240 ECTS бодова. У том периоду обави се 7200 часова активне наставе и самосталног рада студента на студијском програму Пољопривредне производње.
Стиче академски назив: Дипломирани инжењер пољопривреде - 240 ECTS
| Модел: | Први циклус академских студија пољопривредне производње – 240 ECTS |
| Област образовања: | Пољопривреда, рибарство, шумарство и ветеринарска медицина |
| Поље образовања: | Пољопривреда и рибарство |
| Дисциплина образовања: | Биљна производња |
Издавачка дјелатност уреди
У оквиру Центра за издавачку дјелатност излази часопис Академски преглед[3], Зборници радова са научних конференција, Билтен Универзитета, Информатор.[4]
Часопис „Академски преглед” излази два пута годишње.
Међународни стандард за број часописа (ISSN) додјелила је Национална и универзитетска библиотека БиХ у Сарајеву, и то:
Центри уреди
Центар за псхолошко саветовање младих подељен је у три сектора[5]
- Савјетодавни сектор
- Истраживачки сектор
- Едукативни сектор
Референце уреди
- ^ „Универзитет Бијељина”. Треба да знаш. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „Приватни Универзитети” (PDF). Влада Републике Српске. Приступљено 5. 9. 2020.
- ^ „O časopisu – AKADEMSKI PREGLED” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „IZDAVAČKA DJELATNOST – Univerzitet Bijeljina” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
- ^ „Organizacija savjetovališta – PSIHOLOŠKO SAVJETOVALIŠTE” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05.
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Министарство просвјете и културе Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2015)
