Ухта

град у Русији

Ухта (рус. Ухта) град је у северозападној Русији у републици Комији. Налази се на реци Ухти, 325 км од Сиктивкара. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 99.642 становника.

Ухта
Ухта
ViewFromVetlosyan.jpg

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
РепубликаКомија
Основан1929
Статус града1943.
Становништво
Становништво
 — 2010.99.642
Географске карактеристике
Координате63°34′00″ СГШ; 53°42′00″ ИГД / 63.566667° СГШ; 53.7° ИГД / 63.566667; 53.7Координате: 63°34′00″ СГШ; 53°42′00″ ИГД / 63.566667° СГШ; 53.7° ИГД / 63.566667; 53.7
Временска зонаUTC+4
Ндм. висина100 m m
Површина13,200 квадратни километар km2
Ухта на мапи Русије
Ухта
Ухта
Ухта на мапи Русије
Остали подаци
Поштански број169300
ОКАТО код87425

Насеље је основано као „логорно место“ (рус. лагерный пункт) Чибју (рус. Чибью) 1929. (према невеликој речици, која се улива у реку Ухту). 1939. је преименовано у село Ухту. Добило је градски статус 20. новембра 1943. када је повезано са Печорском пругом.

Ухта се налази у порјечју реке Печоре, иначе врло важног нафтно/плино- носног подручја. Нешто од Ухтине нафте се локално рафинира; већи део се одводи цевоводима у нафтне рафинерије у Петроград и у Москву.

Град се проширио 40-их и 50-их година 20. стољеча употребом присилне радне снаге, коју су чинили политички затвореници Стаљинова режима.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 99.642 становника, 3.698 (3,58%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
2.66936.15462.92387.467110.548103.340[1]99.591

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди