Ферхат-пашина библиотека у Бањалуци
Ферхат-пашина библиотека у Бањалуци представља културну установу на простору града Бањалука као значајн фактор у култури и образовању бошњака на овим просторима. Библиотека се налази у улици Kраља Петра I Карађорђевића и смјештена у просторијама бањалучког муфтијата. Поред џамије Ферхадија у Бањалуци, и библиотека је посвећена Ферхат паши Соколовићу.
Ферхат-пашина библиотека Бањалука | |
Оснивање | 2010. |
---|---|
Локација | Бањалука Град Бањалука Република Српска, БиХ |
Врста | Библиотека вјерских заједница |
Адреса | Ул. Kраља Петра I Карађорђевића |
Турски период
уредиКако се наводи у изворима на подручју БиХ су и прије постојале библиотеке оријенталних књига и рукописа. То су била мјеста као што су Бањалука, Сарајево, Тузла, Чајниче, Невесиње, Зворник, Ливно, и Тешањ. Бибилиотеке су имале већи или мањи број оријенталних књига и рукописа разне садржине. Међутим, већина тих наслова је пропало и уништено, осим приватних библиотека лица које су посједовале одрежен број наслова које су предане Гази Хусрев-беговој библиотеци.[1]
Библиотека данас
уредиБиблиотека је основана 2010. године уз помоћ мјесне заједнице,тј. града Бањалуке, Владе Републике Српске, Владе Федерације Босне и Херцеговине, Градске библиотеке Сарајево који су свој допринос дали у донацији наслова који чине данашњу библиотеку. Библиотеку је званично отворио реис Церић. Приликом оснивања библиотека је примила чак 3.000 наслова различитог садржаја.[2]
Циљ оснивања ове библиотеке је првенствено ширење знања и културе прије свега на подручју града. Поред тога циљ оснивања је ширење омладинских и приградских дружења, промоције књига, интеракција свих мјесних заједница без обзира на припадност. Да је то тако говори и чињеница да су многи подржали оснивање ове библиотеке што доказује спремност да се у једном мјесту води сасвим подношљив живот уз толеранцију свих грађана, без обзира на вјеру.
Отварањем Ферхат-пашине библиотеке представници бошњака изразили велику захвалност за спремност да се помогне на једном оваквом пројекту. Данас ова билиотека има више од 8.000 наслова.
Оно што је посебно значајно за библиотеку јесте то да је збирка рукописа ове библиотеке проглашена националним покретним добром у Босни и Херцеговини, као националним спомеником.[3]
Референце
уреди- ^ Пејановић 1960, стр. 20.
- ^ „Otvorena Ferhat-pašina biblioteka u Banjaluci”. Islamska zajednica BiH. Архивирано из оригинала 03. 11. 2020. г. Приступљено 18. 6. 2017.
- ^ „Zbirka rukopisa Ferhat-pašine biblioteke proglašena nacionalnim dobrom”. radioSarajevo.ba. Архивирано из оригинала 30. 04. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2017.
Литература
уреди- Пејановић, Ђорђе (1960). Историја библиотека у Босни и Херцеговини. Сарајево.
- Bećirbegović, Madžida (1974). „Prosvjetni objekti islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (20—21): 223—364. COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 4965670 COBISS.BH 16399874
- Bećirbegović, Madžida (1991). „Urbanizacija i prosvjetni objekti u bosanskom ejaletu”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (41): 359—367. COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 16399874
- Bejtić, Alija (1953). „Banja Luka pod turskom vladavinom : Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u XVI i XVII vijeku” (PDF). Naše starine. Sarajevo: Zemaljski zavod za zaštitu spomenika kulture i prirodnih rijetkosti Narodne Republike Bosne i Hercegovine, (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) (I): 91—116. COBISS.SR 523428964 COBISS.SR 57465612 COBISS.RS 57465612 COBISS.BH 12902146
- Gačanin, Sabaheta (2016). „Zadužbine Ferhad-paše Sokolovića kao impuls kulturnog i intelektualnog resursa Banje Luke : prva javna biblioteka”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (66): 111—133. COBISS.SR 513490639 COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 513490639 COBISS.BH 16399874
- Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice. COBISS.BH 11596294
- Korić, Elma (2015). Životni put prvog beglerbega Bosne : Ferhad-paša Sokolović : (1530.-1590). Sarajevo: Univerzitet, Orijentalni institut, (Sarajevo : Dobra knjiga). COBISS.SR 22031878 COBISS.BH 22031878
- Popara, Haso (2013). „Šejh Muslihuddin Kninjanin: prilog izučavanju kulturne historije Banje Luke”. Prilozi za orijentalnu filologiju. Sarajevo: Orijentalni institut (63): 233—260. COBISS.SR 21710598 COBISS.SR 104008455 COBISS.RS 1126062052 COBISS.BH 21710598 COBISS.BH 16399874