Физелер Fi-167

Fieseler Fi 167
	Физелер Fi 167 "Велика Рода"
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1939.
Дужина	11,40
Размах крила	13,50
Висина	4,80
Површина крила	45,50
Празан	3.100
Нормална полетна	4.850
Макс. спољни терет	1000 kg
Клипно-елисни мотор	1 мотор Daimler-Benz DB 601 A (V 12)
Снага	864 kW
Макс. брзина на H=0	320 km/h
Долет	1.300 km
Плафон лета	7.500 m
Брзина пењања	370 m/min

Физелер Fi-167 је немачки једномоторни, двоседи, двокрилни авион са отвореном кабином, који се користио као торпедни авион, лаки бомбардер и авион за везу, у Југословенском ратном ваздухопловству популарно је назван "Велика рода" и сужио је као авион за везу Врховног штаба.

Пројектовање и развој уреди

Физелер Fi-167 је пројектован на захтев Немачког министарства ваздухопловства за израду торпедних бомбардера за кориштење са првог немачког носача авиона "Граф Цепелин". Након два прототипа (Fi 167 V1 и Fi 167 V2) израђено је дванаест пред-серијских модела (Fi 167-0) са незнатним изменама. Авиони су надмашили све постављене захтеве, имали су одличне особине и могли су носити око два пута више наоружања од предвиђеног. Као тада већ познати Fi 156 рода (Fieseler Fi 156 Storch) и Fi 167 је имао изненађујуће добре особине маневрисања како на малим тако и на великим брзинама а на покретни носач авиона могао је слетети готово вертикално.

При слетању на море у случају опасности Fi 167 је могао одбацити ноге стајног трапа а његов непропусни труп могао је одржавати авион довољно дуго на површини мора како би његова двочлана посада могла несметано напустити авион.

Технички опис уреди

Конструкција трупа авиона је била потпуно метална, носећа конструкција је била од танкозидних челичних цеви високе чврстоће а облога је била направљена од дуралуминијумског лима. У трупу се налазила кабина са два кокпита у тандем распореду једно седиште иза другог. Кабински поклопци су направљени од плексигаса и отварали су се померањем уназад (шибери). У првом кокпиту је био пилот авиона а у другом је био стрелац који је био наоружан једним митраљезом MG 15 калибар 7,92mm. Авион је био опремљен мотором Daimler-Benz DB 601 B са 12 цилиндара V распореда и снагом од 1175 KS. На вратилу мотора је била причвршћена трокрака метална вучна елиса са променљивим кораком. Између мотора и кабине пилота налази се резервоар за гориво капацитета 1.300 литара.

Фислер Fi 167 је двокрилац. Крила су му правоугаоног облика са заобљеним завршетком истих димензија. Закрилца за управљање авионом се налазе и на горњим и доњим крилима и међусобно су повезана са две чврсте шипке. Оба крила су опремљена са предкрилцима. Захваљујући овакој опреми крила овај авион је имао стварно изванредна полетно слетна и маневарска својства. Стајни трап се састојао од две независне фиксне ноге са амортизерима који су се налазили у стубовима ногу. Испод репа авиона се налазио трећи неувлачећи еластично окачен точак.

Земље које су користиле Физелер Fi-167 уреди

Оперативно коришћење уреди

У првој предсерији урађено само 12 авиона па је накнадно поручено још 15 ових авиона. Ови авиони никад нису коришћени за намену за коју су пројектовани јер су Британци у међувремену уништили немачки носач "Граф Цепелин" који је био у изградњи. Четири авиона Fi 167 из друге серије је додељено Афричком корпусу али ту није дошло до значајније примене с обзиром да је убрзо дошло до ваздушне надмоћи савезника па су 1943. године ови авиони повучени са Афричког ратишта. Девет ових авиона Немци су до лета 1943. године држали у Холандији, затим су они били у Румунији, а у септембру 1944. Немачка је пребацила 10 ових авиона у Зракопловство пронемачке независне државе.

Авион Fieseler Fi 167 је у служби Луфтвафе остао до новембра 1944. године. Последњу велику мисију је овај авион извршио 6. јуна 1944. правећи лет над плажама Нормандије током савезничке операције Оверлорд (искрцавање савезника у Нормандији). Током ове мисије два три- Fi 167 су уништени, једног је оборио амерички ратни брод, а друге Спитфајери британског РАФ-а.

Авион Физелер Fi-167 у Југославији уреди

Овај авион су на Балкану користили Луфтвафе и Зракопловство Независне Државе Хрватске. У току 1944. године хрватско зракопловство је имало 10 ових авиона. Најчешће је коришћен као авион за везу и дотурање ратног материјала својим јединицама које су се налазиле у окружењу партизанских одреда НОВ-а.

Прво прелетање овог авиона из састава ваздухопловства НДХ десило се 1944. године. Наиме, 25.09.1944. године приликом дотура материјала за Босанску Градишку, полетевши са аеродрома Загреб - Боронгај, поребегли су у НОВЈ из зракопловства НДХ и слетели на летилиште Главног Штаба Хрватске у Топуском. Овај авион је одмах пребазиран на острво Вис где је служио за везу Врховног Штаба НОВЈ. За овај авион је везана погибија генерала Владе Ћетковића команданта 8. корпуса НОВЈ.^[1]

По завршетку рата четири авиона овог типа заробљених од Луфтвафе и Зракопловства НДХ коришћени су у периоду од 1944. до 1949 године у Ратном ваздухопловству југословенске армије и популарно су звани "Велика рода".

Види још уреди

Референце уреди

^ Институт за савремену историју Београд, Народни хероји Југославије Књига 1., Удружени издавачи, Београд, 1982.

Литература уреди

Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
Nowarra, Heinz J. . Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 2 Flugzeugtypen Erla - Heinkel. . Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. 1993. pp. 41. ISBN 978-3-7637-5466-3.
Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
В. Микић; Немачка авијација у Југославији 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 1998.
В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945., ВИИВЈ, Београд, 2000.
Институт за савремену историју Београд, Народни хероји Југославије Књига 1., Удружени издавачи, Београд, 1982.

Спољашње везе уреди

[1] Институт за савремену историју Београд, Народни хероји Југославије Књига 1., Удружени издавачи, Београд, 1982.

[1]