Физичка уртикарија
Физичка уртикарија или физичка копривњача представља под утицајем неког од физичких фактора изненадан, пролазан оток дерма/хиподерма изазван локално повећаном пропустљивошћу капилара и венула, настао деловањем молекула ослобођених из активираних мастоцита (кутаних маст ћелија).[1] Уртикарија је праћена сврабом и повлачи се обично од 1 до 24 часа од појаве, док ангиоедем траје и до 72 часа а одликују га бол, ређе свраб. Уколико траје до шест недеља сматра се акутном физичком уртикаријом, а преко тог периода представља хроничну уртикарију.[2]
| Физичка уртикарија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | дерматологија |
ЕпидемиологијаУреди
Као често обољење, појављује се код 15-25% популације у току живота.[1] Инциденција хроничне уртикарије у општој популације је 0,5%.[3] Уртикарија је уз псоријазу и атопијски дерматитис, обољење са највишом преваленцијом у општој популацији.[4][5]
Општа разматрањаУреди
Према стандардима и смерницама европских удржења за алергологију и имунологију (European Academy of Allergology and Clinical Immunology/Global Allergy and Asthma European Network/European Dermatology Forum (EAACI/GALEN/EDF)) смерницама, уртикарије су подељене на три основне групе:
- Спонтане уртикарије (акутне и хроничне),
- Физичке уртикарије (уртикарија на хладноћу и топлоту, одложена уртикарија услед притиска, соларна уртикарија, уртикаријални дермографизам и вибраторна уртикарија)
- Остале уртикарије (аквагенијска, контактна, холинергијска и уртикарија узрокована вежбањем).
Уртикарија настаје као последица ослобађња хистамина, брадикинина, леукотријена C4, простагландина D2 и других вазоактивних супстанци из базофила и маст ћелија у дермису. Ове супстанце доводе до вазодилатације и повећане екстравазације течности у дермис при чему настају катактеристичне промене на кожи.
Физички спољашњи фактори уртикарија [6]Уреди
| Стечена на хладноћу | хладан ваздух, вода, ветар, храна или објекти |
| Одложена на притисак | вертикални притисак (после 3-8 часова). |
| На топлоту | локално излагање топлоти |
| Соларна | опште или локално излагање ултравиолетном зрачењу и/или видљивој светлости |
| Дермографизам | механичко повлачење тупог предмета по кожи (после 1-5 минута јављају се промене) |
| Вибраторна | локално или опште дејство вибрације (пнеуматски алати, саобраћај) |
Подтипови физичких уртикаријаУреди
Подтипови физичких уртикарија и окидачи активације мастоцита наведени су у доњој табели:
| Подтип | Дефиниција |
|---|---|
| Контактна уртикарија на хладно | Окидач: хладни предмети, ваздух, течност, ветар |
| Касна уртикарија на притисак | Окидач: вертикалан притисак (уртике настају након 3-12 сати) |
| Контактна уртикарија на топлоту | Окидач: локализована топлота |
| Соларна уртикарија | Окидач: УВ и/или видљива светлост |
| Дермографска уртикарија | Окидач: механички надражај (уртике настају након 1-5 минута) |
| Уртикарија/ангиоедем на вибрације | Окидач: вибрација нпр. пнеуматски чекић |
Контактна уртикарија на хладноУреди
Код уртикарије на хладно, утврђено је код малог броја пацијената постојање хладноћом насталог антигена у серуму на који се стварају IgE антитела. Медијатори од значаја за овај надражај су:
- хистамин,
- супстанца П,
- хемотактички фактор за еозинофиле и неутрофиле,
- PGD2 и LTC4.[7]
Контактна уртикарија на топлотуУреди
У серуму болесника са уртикаријом на топлоту, повећан је хистамин, фактор хемотаксије зa еозинофиле, а снижен укупни хемолизни комплемент, C3 и фактор.
Соларна уртикаријаУреди
Код половине пацијената са соларном уртикаријом откривен је серумски антиген као узрок ослобађања медијатора из мастоцита, под утицајем ултравиолетног зрачења са сунца.
Дермографска уртикаријаУреди
Уртикарија на механички подражај, која се назива и дермографска уртикарији код неких болесника је изазвана позитивним трансфером серумског фактора вероватно IgЕ класе.
Касна уртикарија на притисакУреди
Код касне уртикарије на вертикални притисак сматра се да је једним делом одговоран ТNF α за ослобађање медијатора из мастоцита, а другим делом притисак на кожу који смањује ткивну оксигенацију, и доводи до локалне ацидозе са смањењем функције кининазе, што повећава ниво кинина и доводи до формирања локалног едема (отока).[8]
Аквагена уртикаријаУреди
Код аквагене уртикарије, откривен је хидросолубилан антиген у кожи, који у in vitro условима узрокује хистаминолиберацију.
Холинергијска уртикарија и вежбањем изазвана анафилаксија/уртикаријаУреди
У холинергијској уртикарији повишена температура крви узрокује ослобађање ацетилхолина у кожи, последично појачано знојење, а зној делује као алерген. У зноју је нађен IgЕ зависан хистаминолибератор. Остаје да се разјасни да ли је овај антиген, патофизиолошки гледано, одговоран код свих болесника за холинергијску уртикарију.[7]
ТерапијаУреди
Како је уртикарија синдром или скуп синдрома, или стање које значајно смањује квалитет живота пацијената неопходна је примена адекватне терапије. Због високе варијабилности етиолошких фактора, клиничких манифестација и одговора на терапију, неопходна је индивидуализација терапије за сваког пацијента посебно.[9]
С обзиром на високу инциденцију уртикарије у општој популацији (15—25%), значајан број пацијената узима лекове без контроле лекара. У том смислу феномен раширене самоиницијативне употребе лекова, треба сузбији саветовање и едукација пацијената од стране лекара и фармацеута, је веома важна због успостављања одговорне самомедикације.[10]
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ а б Greaves MW. Antihistamines in dermatology. Scin Pharmacol Physiol 2005; 18(5):220-9.
- ^ Kim H, Lynde Ch. Impact of Desloratadine on symptoms and quality of life in subjects with chronic idiopathic urticaria: A multicenter, practice-based study. Arch Drug Inf 2008; 1(2):63-9
- ^ Vujanović Lj, Petrović A, Jovanović M. Urticaria pigmentosa: Case report in an adultperson. JEADV 2004;18(suppl 2):543
- ^ Golušin Z, Jovanović M, Vujanović Lj, Subotić M. Sklerotični atrofični lihen – dijagnostički problem. Med Pregl 2001;54(3-4):187-190.
- ^ Jovanović M, Brkić S, Turkalj I, Vujanović Lj, Mikov I. Contact allergy to acrylatebased dental materials in users and in dental professionals. HealthMED 2010;4(4):794-9
- ^ Јелена Томић, Етиологија уртикарје и ангиоедема У: Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
- ^ а б Ortonne JP, Grob JJ, Auquier I. Efficacy and safety of desloratadine in adults with cgronic idiopathic urticaria. Am J Clin Der 2007; 8:37-42.
- ^ Grob JJ, Gaudy-Marqueste C. Urticaria and quality of life. Clin Rev Allergy Immunol 2006; 30:47-51.
- ^ Zuberbier T. Urticaria. Allergy. 2003;58(12):1224-34
- ^ Goločorbin-Kon S, Mikov M. Odabrana poglavlja iz kliničke farmacije. Novi Sad: Ortomedics; 2010
ЛитератураУреди
- Група аутора, Савремени приступ уртикарији и ангиоедему Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2020) Монографије научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, Волумен 2, број 1, 2011.
Спољашње везеУреди
| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |