Отворите главни мени

Филип Едуард Антон фон Ленард (нем. Philipp Eduard Anton von Lenard; 7. јун 186220. мај 1947) био је немачки теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1905. за његово истраживање катодних зрака и откривање многих њихових својстава. Он је је био националиста и антисемитиста; као активни пропонент нацистичке идеологије, он је подржавао Адолфа Хитлера током 1920-их и био је важан узор за покрет „Немачка физика” током нацистичког раздобља. Познат је по томе што је научни допринос Алберта Ајнштајна назвао „јеврејском физиком”.

Филип Едуард Антон фон Ленард
Phillipp Lenard in 1900.jpg
Датум рођења(1862-06-07)7. јун 1862.
Место рођењаПресбург
 Аустријско царство
Датум смрти20. мај 1947.(1947-05-20) (84 год.)
Место смртиМеселхаузен
 Савезничка окупација Немачке
ДржављанствоМађарско[1] у Аустроугарској (1862–1907),
немачко (1907–1947)
ЗанимањеФизичар
НаградеНобелова награда за физику (1905)

Детињство и младостУреди

Филип Ленард је рођен у Пожуну (данашњој Братислави), дана 7. јуна 1862 у краљевини Угарска. Ленардова фамилија је првобитно дошла из Тирола у 17. веку, и Ленардови родитељи су говорили немачки (Карпатски Немци).[2] Његов отац, Филип фон Ленардис (1812–1896), био је трговац вином у Пожуну. Његова мајка је била Антони Бауман (1831–1865).[3] Млади Ленард је студирао у Краљевској католичкој средњој школи у Братислави (данас Гамча), и како пише у својој аутобиографији, то је на њега оставило велики утисак (посебно личност његовог учитеља Виргила Клата).[4] Године 1880. студирао је физику и хемију у Бечу и Будимпешти.[4] Године 1882. Ленард је напустио Будимпешту и вратио се у Пожун, али се 1883. године преселио у Хајделберг, након што му је одбијен тендер за место асистента на Универзитету у Будимпешти. У Хајделбергу је студирао под славним Робертом Бунсеном, изузев једног семестра током кога је у Берлину радио под надзором Хермана фон Хелмхолца, и 1886. године стекао је докторат.[5] Године 1887. поново је радио у Будимпешти у лабораторији Лоранда Етвоша као демонстрант.[4] Након позиција у Ахену, Бону, Бреслау, Хајделбергу (1896–1898) и Килу (1898–1907), вратио се на Универзитет у Хајделбергу 1907. године као шеф Института Филип Ленард. Године 1905. Ленард је постао члан Краљевске шведске академије наука, а 1907. године Мађарске академије наука.[4]

Његови рани радови обухватали су студије фосфоресценције и луминисценције и проводљивости пламена.

БиблиографијаУреди

  • Lenard, Philipp (1906). Über Kathodenstrahlen (On Cathode Rays) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp. Über Aether und Materie (On Aether and Matter) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1914). Probleme komplexer Moleküle (Problems of complex molecules) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1918). Quantitatives über Kathodenstrahlen (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1918). Über das Relativitätsprinzip (On the Principle of Relativity) (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1921). Aether und Uraether (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1930). Grosse Naturforscher (на језику: немачком). 
  • Lenard, Philipp (1931) (in German). Erinnerungen eines Naturforschers. New edition: Erinnerungen eines Naturforschers - Kritische annotierte Ausgabe des Originaltyposkriptes von 1931/1843 (Arne Schirrmacher, ed.). Spinger Verlag, Heidelberg 2010, 344 pages. ISBN 978-3-540-89047-8.., e-. ISBN 978-3-540-89048-5..
  • Lenard, Philipp (1933). Great Men of Science. London: G. Bell and sons. OCLC 1156317. 
  • Lenard, Philipp (1936). Deutsche physik in vier bänden (на језику: немачком). J.F. Lehmann. OCLC 13814543. 

РеференцеУреди

  1. ^ „Lénárd Fülöp (1862–1947)”. Sulinet (на језику: Hungarian). Архивирано из оригинала на датум 2007-11-16. 
  2. ^ Pöss, Ondrej (2012). „Karpatskí Nemci”. Ур.: Myrtil Nagy. Naše národnostné menšiny. Šamorín: Fórum inštitút pre výskum menšín. стр. 9—12. ISBN 978-80-89249-57-2. 
  3. ^ Neue deutsche biografie XIV, 1984 München
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Gabriel Palló (1997). „Fizikai Szemle; ELEKTRON ÉS ÉTERFIZIKA: LÉNÁRD FÜLÖP (1862–1947)” (на језику: Hungarian). Hungarian Academy of Sciences, Physical Sciences Section. стр. 116. »Written in Hungarian by the autobiography of the famous physicist: Philipp Lenard, Erinnerungen eines Naturwissenschaftlers, der Kaiserreich, Judenschaft und Hitler erlebt hat. Geschrieben September 1930 bis Mrz 1931« 
  5. ^ „Lénárd Fülöp”. Mek.iif.hu. Приступљено 2013-07-13. 

ЛитератураУреди

  • Beyerchen, Alan (1977). Scientists under Hitler: Politics and the physics community in the Third Reich. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01830-1. 
  • Cornwell, John (2003). Hitler's Scientist: Science, War and the Devil's Pact. Penguin Books. ISBN 978-0-14-200480-7. 
  • Hentschel, Klaus, ур. (1996). Physics and National Socialism: An anthology of primary sources. Basel: Birkhaeuser. ISBN 978-3-7643-5312-4. 
  • Walker, Mark (1995). Nazi science: Myth, truth, and the German atomic bomb. New York: Harper Collins. ISBN 978-0-306-44941-3. 
  • Wolff, Stephan L. (2003). „Physicists in the 'Krieg der Geister': Wilhelm Wien's 'Proclamation'”. Historical Studies in the Physical and Biological Sciences. 33 (2): 337—368. doi:10.1525/hsps.2003.33.2.337. 

Спољашње везеУреди