Флорографија (књига)

Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света (шп. Florigrafía : el lenguaje de las flores : mitos y leyendas del mundo) књига је колумбијске ауторке Каролине Спелман (шп. Carolina Spellman) написане 2008. године. Дело припада популарној науци и приказује митове и легенде целог света кроз симболику говора цвећа. Књига је преведена на српски језик 2017. године.[1]
Ауторка је путовала по Европи, Блиском истоку, Африци, Америци посећивала познате вртове и скупљала сазнања о митовима и легендама везаним за различите цветове.[2]

Флорографија: језик цвећа: митови и легенде из целог света
Корице књиге из 2017. године
Настанак
Ориг. насловFlorigrafía : el lenguaje de las flores : mitos y leyendas del mundo
АуторКаролина Спелмен
Земља Колумбија
Језикшпански
Садржај
Жанр / врста делапопуларна наука
Темасимболика цвећа
Превод
ПреводилацЈелена Шошић
Датум
издавања
2008. година

О књизи уреди

Пре више од двадесет година појавило се интересовање да настане ова књига. Првобитно је била идеја да се напише у романтичном и забавном тону, као што су претходници у прошлости написали многа дела посвећена језику цвећа. Током година ауторка је бележила запажања како су повезани цвеће са љубављу и религијом као највећим страстима људског бића. [2]

Систематика биљака уреди

У књизи су дати и латински називи биљака, породица и род.

 
Jasminum polyanthum

Симболика цвећа уреди

 
Acacia melanoxylon

Наши преци су кроз векове тумачили значење цвећа путем митова, легенди, веровања.[3] У пећинама из доба старог више од 50 хиљада година пронађена је урезана слика ритуалног плеса плодности заједно са цветовима црвеног слеза чија се симболика тумачи на исти начин у различитим крајевима света.[2]
У грчкој и римској митологији акација је довођена у везу са богињама: Артемида, Дијана, Атина. Артемида зато што је била богиња повезана с месечевим менама, а Атина због свог андрогеног карактера.Стари Грци су људе и богове претварали у цвеће и дрвеће.
Говор цвећа први пут се јавља у Турској и арапским земљама. Најдетаљније је проучаван у Француској у 19. веку.
Поруке ружа, кукурека, дана и ноћи су познате од давнина.[4]

Цитат из књиге уреди

Галерија биљака уреди

Дела посвећена језику цвећа уреди

  • Thomas Nelson & Sons. (1875). The language of flowers: An alphabet of floral emblems. London: T. Nelson.[5]
  • Pickston, Margaret. (1992). The language of flowers. England: M. Joseph Ltd.[6]
  • Богомир Михајловић. (1995). Тајни говор цвећа и дрвећа : [бонтон, легенде, поруке, гајење, хороскоп, сановник]. - Београд : Партенон, (Бор : Бакар). - 269 стр. : илустр. ; 20 цм. - (Поља Партенона)COBISS.SR 139945991
  • Pickles, Sheila. (1995). The language of wild flowers. New York: Harmony Books.[7]
  • Greenaway, K., & Evans, E. (2010). Language of flowers. Pook Press.[8]
  • Diffenbaugh, Vanessa. (2016). The language of flowers. London Picador.[9]

Референце уреди

  1. ^ „Језик цвећа: митови и легенде из целог света”. 4СE. Приступљено 30. 12. 2017. 
  2. ^ а б в г Спелмен, Каролина (2017). Флорографија : језик цвећа : митови и легенде из целог света. Београд: 4СЕ. стр. 328. 
  3. ^ Сујић, Бранко (2017). Порука скривена међу латицама. Београд: 4CE. стр. 8—11. 
  4. ^ Говор цвећа : по најновијем тумачењу. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. 1875. стр. 1—64. 
  5. ^ „The language of flowers : an alphabet of floral emblems. - 1875.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  6. ^ „Pickston, M. (1992). The language of flowers. England: M. Joseph Ltd.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  7. ^ „Pickles, Sheila. (1995). The language of wild flowers. New York: Harmony Books.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ „Greenaway, K., & Evans, E. (2010). Language of flowers. Pook Press.”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 
  9. ^ „The language of flowers. - 2016”. Worldcat. Приступљено 30. 12. 2017. 

Спољашње везе уреди