Фолксдојчери
Фолксдојчери (њем. Volksdeutsche — Фолксдојче) у терминологији Трећег рајха били су „људи чији је језик и култура има њемачко поријекло, али који немају њемачко држављанство”.[1] Ријечи фолк (њем. Volk) и фолкиш (њем. völkisch) се преводе као „народ[2]/народни[3]”.
Фолксдојчери (тадашњи етнички Нијемци) одбацили су свој дотадашњи идентитет Аусландсдојчера (инострани Нијемци) и постепено постојала Фолксдојчери током процеса саморадикализације.[4] Овај процес је нацистичком режиму дао језгро око којег је успостављена нови Фолксгемајншафт (заједница народа) изван њемачких граница.[4]
Фолксдојчери су даље дијељени у „расне” групе — мањине унутар државне мањине — засноване на посебним културним, друштвеним и историјским критеријумима које су развили нацисти.[5]
Били су присутни и у Југославији, а важну улогу су играли у окупацији Баната током Другог светског рата.
Поријекло термина
уредиПрема историчару Дорис Берген, Адолф Хитлер је сковао дефиницију Фолксдојчера која се појавила у меморандуму Рајхсканцеларији 1938. године. Тај документ дефинише фолксдојчере као „људе чији језик и култура има њемачке коријене, али који немају њемачко држављанство”.[1] Послије 1945. године, нацистички закон о држављанству из 1935. (њем. Reichsbürgergesetz) и припадајући прописи који су се позивали на нацистичке концепте крви и расе у вези са концептом фолксдојчера, укинути су у Њемачкој.
За Хитлера и остале етничке Нијемце у то вријеме овај термин је у себи носио одређене семантичке нијансе — чистоћу крви, расну дефиницију — оно што не укључује савремено значење термина „етнички Нијемац”. У складу са њемачким процјенама тридесетих година, око 30 милиона фолксдојчера и аусландсдојчера живјело је изван граница Рајха.[1] Значај дио њих био је у источној Европи: Пољска, Украјина, балтичке државе, затим Румунија, Мађарска, Словенија, у којима су углавном живјели у селима дуж тока Дунава, и у Русији.[1]
Нацистичка циљ експанзије дао је Фолксдојчерима посебну улогу у њемачким плановима, да им додјели њемачко држављанство и уздигне их на власт над аутохтоним становништвом у тим областима. Нацисти су детаљно описали такве циљеве у Генералплану Ост.[1] У неким областима, попут Пољске, нацистичке власти су саставиле посебне спискове и регистровале људе као етничке Нијемце у Фолкслисти.
Види још
уреди- Дунавске Швабе (Подунавски Нијемци)
Референце
уреди- ^ а б в г д Bergen, Doris L. (1. 10. 1994). „The Nazi Concept of 'Volksdeutsche' and the Exacerbation of Anti-Semitism in Eastern Europe, 1939-45”. Journal of Contemporary History (на језику: енглески). 29 (4): 569—582. ISSN 0022-0094. doi:10.1177/002200949402900402.
- ^ „volk prevod | Nemacko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com. Приступљено 14. 7. 2020.
- ^ „volkisch prevod | Nemacko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com. Приступљено 14. 7. 2020.
- ^ а б Wolf, Gerhard (3. 4. 2017). „Negotiating Germanness: National Socialist Germanization policy in the Wartheland”. Journal of Genocide Research. 19 (2): 214—239. ISSN 1462-3528. doi:10.1080/14623528.2017.1313519.
- ^ Lumans, Valdis O. (2000). Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German National Minorities of Europe, 1933-1945 (на језику: енглески). Univ of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-6311-4.
