Франческо Сојмировић

Франческо Сојмировић (Фрањо Сојмировић) (Ћипровци, 1614 — Ћипровци, 1673) је био призренски и никопољски бискуп и охридски надбискуп. Истакнута личност у такозваној католичкој пропаганди у бугарским земљама.

Франческо Сојмировић
Датум рођења1614.
Место рођењаЋипровци
 Османско царство
Датум смрти1673.
Место смртиЋипровци
 Османско царство
Призренски бискуп
Године27. фебруар 165120. март 1656.
ПретходникПетар Катић
Охридски надбискуп
Године20. март 16561661.
ПретходникАндреа Богдани
Никопољски бискуп
Године16631673.
ПретходникФилип Станиславов
НаследникФилип Станиславов

БиографијаУреди

Рођен је 1614. године у Ћипровцима. Сојмировићи су били трговачка породица пореклом из Новог Брда која се крајем 14. века населила у Дубровник.[1] Учио је богословију у Италији, после чега се враћа у Ћипровац. Био је активни помоћник Петра Богдана на почетку своје црквене и јавне делатности. Говорио је, поред српског, турским, румунским, латинским, италијанским и другим језицима. Написао је дело Историја Србије. Извесно време је био генерални викар Бугарске католичке провинције, а пре тога, кустос и гвардијанин (секретар) Петра Богдана.[2] Био је често његов сапутник приликом путовања Бугарском и Влашком. Током 1637. и 1640. године, њих двојица су били у Влашкој где су водили успешну борбу да поврате од ћипровачких трговаца католички манастир близу Трговишта. Тада је Сојмировић већ био судија Конгрегације за Бугарску и Влашку. И он је, као и Петар Парчевић, извршавао дипломатске мисије. Године 1650. је био именован за призренског бискупа, а од 1655. за охридског надбискупа. Од 1663. године управња Никопољском бискупијом наследивши Филипа Станиславова. Након многих лутања и прогона од стране османске власти, 1673. године остаје у Ћипровцу где у ишчекивању нове црквене дужности и умире.[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Пекић 2010, стр. 118.
  2. ^ Чолов 1988, стр. 128.
  3. ^ Чолов 1988, стр. 129.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Чолов, Петър (1988). Чипровското въстание 1688 г.. София. 
  • Пекић, Радмило (2010). Средњовјековни косовскометохијски трговци у свјетлу дубровачких тестамената. Косовска Митровица. стр. 113—126.