Фрањевачки манастир и црква у Дубровнику

Фрањевачки манастир и црква су верски објекти у граду Дубровнику.

Фрањевачки манастир и црква у Дубровнику

Манастир је раније стајао на западном прилазу граду, али је из безбедосних разлога премештен. Манастир и црква унутар старог градског језгра почели су се градити 1317. године, а већина радова завршена је у 14. веку. Према Страдуну гледа бочна страна цркве. Повише врата цркве је раскошни готички портал, који се једини сачувао у катастрофалном земљотресу 1667. године. Портал је дело домаћих каменорезаца браће Андријића из 1498. године. Централна је камена Пиета. Каснороманички клаустер са 120 стубова из 1360. године, је израдио Михоје Брајков из Бара[1], а окружује најстарији дубровачки врт који се континуисано негује од премештања манастира унутар градских бедема.

У склопу манастира од 1317. године до данас ради апотека, трећа по старости у Европи. До 1901. године се налазила у малом клаустру северно великог а данас је лево од улаза у манастир.

У пожару након Велике трешње 1667. је нестало око 7.500 томова књига и рукописа у манастирској библиотеци. Обновљена је радом монаха и данас чува више од 70.000 дела од којих око 20.000 рукописа, са нарочито вредних 206 инкунабула. У библиотеци је и детаљна грађа велике важности за историју старије хрватске књижевности. Библиотека чува најстарији хрватски библиотечни запис у облику књиге са списком тадашње грађе и једну од две сачуване копије првог издања Марулићеве Јудите. Музички део библиотеке чува многа дела старих хрватских композитора са више од 100 светских униката.

У музејској колекцији се налазе слике старих мајстора попут дубровачког сликара Ловра Добричевића, оригинални инвентар апотеке и златарски предмети. У склопу манастира су покопани многи познати Дубровчани попут Миха Працата и Маројице Кабоге.

Краљица Марија је поклонила звоно самостану, постављено пред крај 1938.[2]

Током рата у Хрватској на манастир је пало преко педесет граната.

Црква се често користи као једна од сцена Дубровачких летњих игара.

ЛитератураУреди

  • Робин Харис: Историја Дубровника, Голден маркетинг-Техничка књига, Загреб 2006.

РеференцеУреди

  1. ^ experience.dubrovnik.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), „Фрањевачки манастир“, приступљено 27. августа 2014.
  2. ^ "Време", 30. дец. 1938

Спољашње везеУреди