Википедија

Ханан Ашрави

Ханан Давуд Халил Ашрави (арап. حنان داوود خليل عشراوي, рођена 8. октобра 1946. године) палестинска је активисткиња, правница и научница. Била је штићеница, а касније и колегиница и блиска пријатељица Едварда Саида. Ашрави је била важан лидер током прве интифаде, обављајући дужности званичног портпарола палестинске делегације у мировном процесу на Блиском истоку и била је више пута изабрана за чланицу Палестинског законодавног савета. Ашрави је чланица странке палестинског премијера Салама Фајада, Трећи пут.[тражи се извор] Она је прва жена изабрана за Палестински национални савет.[1]

Ханан Ашрави
حنان داوود خليل عشراوي
Име по рођењуХанан Давуд Халил Ашрави
Датум рођења(1946-10-08)8. октобар 1946.
Место рођењаНаблус
 Палестина
Занимањеактивисткиња, правница и научница
СупружникЕмил Ашрави (в. 1975)
Деца2
РодитељиДавуд Михаил
Вадија Асад Михаил
НаградеСиднејска награда за мир

Ашрави служи у Саветодавном одбору неколико међународних и локалних организација укључујући Светску банку Блиског истока и Северне Африке (МЕНА), Истраживачки институт Уједињених нација за друштвени развој (УНРИСД) и Међународни савет за људска права.[2]

Завршила је основне и мастер студије књижевности на Одсеку за енглески језик на Америчком универзитету у Бејруту. Ашрави је такође одбранила и докторат на тему Средњовековне и компаративне књижевности на Универзитету у Вирџинији.

Детињство уреди

Ханан Ашрави је рођена 8. октобра 1946. године у хришћанској палестинској породици у граду Наблусу, Палестини под британским мандатом, који сада припада Западној обали.[3] Њен отац, Давуд Михаил, био је лекар и један од оснивача Палестинске ослободилачке организације,[4][5] а њена мајка, Вадија Асад Михаил, била је офталмолошка медицинска сестра.[4]

Образовање и Палестински рат 1948 уреди

Породица Ашрави живела је у Наблусу до Палестинског рата 1948. године. Године 1948. породица Михаил побегла је у Аман, Јордан, у страху од рата. У почетку је отац, Давуд Михаил, остао у држави која је постала Израел, али се касније придружио својој породици у Јордану.[4][6]

Године 1950, цела породица се населила у Рамали, која је у то време била део Западне обале коју је анексирао Јордан. Овде је похађала Женску школу Рамале. Била је инспирисана активизмом свог оца који је промовисао већу улогу жена у друштву и више пута је био затваран од стране јорданских власти због својих активности при Арапској националистичкој социјалистичкој партији и Палестинској ослободилачкој организацији (ПЛО). Завршила је основне и мастер студије књижевности на Одсеку за енглески језик на Америчком универзитету у Бејруту.

Током својих студија књижевности на Америчком универзитету у Бејруту, Ханан се забављала са Питером Џенингсом из ABC News-а, који је тамо обављао дужности шефа бироа за Бејрут.[7] Када је избио Шестодневни рат 1967. године, Ашрави је као 22-годишњи студент у Либану проглашена за дезертера од стране Израела и одбијен јој је поновни улазак на Западну обалу. Следећих шест година, Ашрави је путовала и завршила своје докторске студије на тему Средњовековне и компаративне књижевности на Универзитету у Вирџинији. Ханан Ашрави је коначно дозвољено да се поново придружи својој породици 1973. године у склопу плана о породичној реунификацији.[8]

Приватни живот уреди

Дана 8. августа 1975. удала се за Емила Ашравија (рођеног 1951. године),[9] хришћанског Јерусалимљанина који је сада фотограф и позоришни редитељ.[10] Заједно имају две ћерке, Амал (рођена 1977) и Зеину (рођена 1981).[11]

Ашрави је 28. јуна 2008. примила почасни докторат на Америчком универзитету у Бејруту, у склопу церемоније доделе награде која се поклапа са 139. годишњицом универзитета.[12] Она је уједно и члан Одбора повереника Института за Палестинске студије.[13] Ашрави има и почасне дипломе са Ерлхам Колеџа и Смит Колеџа.

Асхрави је страствени заговорник људских права и многих родних питања. Добитница је многобројних међународних награда за мир, људска права и демократију, као што су награда Олоф Палме, награда Банилац Демократије, међународна награда за женско лидерство Џејн Адамс, признање Алумна награде женског центра Универзитета у Вирџинији, награда за животно дело АУБ Алумни[2] и Махатма Ганди Међународна награда за мир и помирење.[14]

Дана 26. септембра 2009. године, у интервјуу у емисији код Риза Кана „Један на један” на енглеској верзији Ал-Џазире, Ашрави је дефинисала своју тренутну улогу на следећи начин: „Ја себе у основи видим као људско биће са вишедимензионалном мисијом. У бити ја сам Палестинка, ја сам жена, ја сам активисткиња и хуманисткиња, више него политичарка, а истовремено осећам да се често ствари усмеравају ка нама, а не долазе као резултат мирног и свесног избора.”[15]

Политика и активизам уреди

 
Ханан Ашрави 2008. године

Док је студирала у Бејруту и није могла да се врати на Западну обалу, она је постала гласноговорница Генералне уније палестинских студената у Либану, помогла је организовање женских револуционарних група и служила као водич за стране новинаре који су посећивали избегличке кампове.

Ашрави се вратила на Западну обалу у склопу плана о породичној реунификацији 1973. године и основала је Одсек за енглески језик на Универзитету Бирцајт. Била је шефица одељења од 1973. до 1978. године, и поново од 1981. до 1984. године; а од 1986. до 1990. године служила је као декан Факултета уметности. Она је до 1995. године била члан факултета Универзитета Бирцајт, објављујући бројне песме, кратке приче, радове и чланке о палестинској култури, књижевности и политици.

Политички активизам Ханан Ашрави на палестинским територијама почео је заједно са њеном академском каријером у Бирцајту. Године 1974. основала је Одбор за правну помоћ Универзитета Бирцајт и Пројекат акције за људска права. Њено политичко залагање је 1988. године током прве Интифаде узело маха, када се придружила Политичком комитету Интифаде, где је служила у Дипломатском комитету до 1993. године. Од 1991. до 1993. служила је као званични портпарол Палестинске делегације у мировном процесу на Блиском истоку и била је чланица Одбора за лидерство, као и чланица Извршног одбора делегације.

Од 1993. до 1995. године, потписивањем Споразума у Ослу од стране Јасера ​​Арафата и Јицака Рабина, основана је палестинска самоуправа, а Ашрави је предводио Припремни одбор Палестинске независне комисије за права грађана у Јерусалиму. Ашрави је служила још од 1996. године као изабрани члан палестинског законодавног већа у области Јерусалима.

Године 1996. Ханан Ашрави је постављена за палестинског министра високог образовања и истраживања, али је 1998. поднела оставку у знак протеста против политичке корупције, посебно због Арафатових одлука о мировним преговорима.

Године 1998, оснива МИФТАХ - палестинску иницијативу за промоцију глобалног дијалога и демократије, иницијативу која ради на поштовању људских права Палестинаца, демократије и мира.

У новембру 2004, Ашрави је одржала предавање под називом „Концепт, контекст и процес у мировном процесу: палестинско-израелско искуство” на Универзитету у Сан Дијегу, Џоана Б. Кроц Институт за мир и правду.

У априлу 2007, Ашрави је посетила Палестински центар у Вашингтону и одржала предавање под називом „Палестина и мир: изазови пред нама”.

У јулу 2011. године представљала је палестински народ на састанку са канадским министром спољних послова Џоном Бердом и убедила га да посети палестинске територије.[1]

Објављена дела уреди

  • Anthology of Palestinian Literature (ed). (Антологија палестинске књижевности)
  • The Modern Palestinian Short Story: An Introduction to Practical Criticism (Модерна палестинска кратка прича: Увод у паралелни критицизам)
  • Contemporary Palestinian Literature under Occupation (Савремена палестинска књижевност под окуппацијом)
  • Contemporary Palestinian Poetry and Fiction (Савремена палестинска поезија и фикција)
  • Literary Translation: Theory and Practice (Књижевно превођење: теорија и пракса)
  • This Side of Peace: A Personal Account ISBN 0-684-80294-5 (Ова страна мира: Лични поглед)

Референце уреди

  1. ^ а б Harry Sterling. "An invitation to Palestine," The Toronto Star, Jul 28 2011
  2. ^ а б „Panelist bios” (PDF). Geneva Conference 7–8 June 2004. UNRWA. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 8. 2006. г. Приступљено 17. 6. 2017. 
  3. ^ Horsley, Sarah K. „Hanan Ashrawi”. Приступљено 17. 6. 2017. 
  4. ^ а б в Hanan Ashrawi
  5. ^ Encyclopedia of World Biography. The Gale Group, Inc. 2010. 
  6. ^ Hanan Mikhail Ashrawi Facts
  7. ^ Fenyvesi, Charles (December 30, 1991 / January 6, 1992). Washington whispers[мртва веза]. US News & World Report through LexisNexis Academic. Retrieved on November 30, 2006.
  8. ^ Worldtrek Архивирано на сајту Wayback Machine (31. март 2019) Ashwrai Biography
  9. ^ A glimpse into the life of Hanan Ashrawi Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2007), Muslimedia: April 1–15, 1997
  10. ^ Israel - Palestina: la paz imposible Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2012) (in Spanish), Solidarios humanitarian organization web site
  11. ^ Conversation with Hanan Ashrawi Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2009), University of California publication
  12. ^ „AUB News/Highlights”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2008. г. Приступљено 16. 06. 2017. 
  13. ^ Institute for Palestine Studies Архивирано 2009-02-27 на сајту Wayback Machine Board of Trustees
  14. ^ „Hanan Ashrawi 'Israel's instrument of power'”. Empire: The Peace Process. Al Jazeera English. 26. 8. 2013. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 17. 6. 2017. 
  15. ^ Riz Khan, Hanan Ashrawi (26. 9. 2009). One on One (Television production). Al Jazeera English. Корисна информација се налази на: 02:00. 

Литература уреди

  • Encyclopedia of World Biography. The Gale Group, Inc. 2010. 

Спољашње везе уреди

 
Ханан Ашрави на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханан_Ашрави&oldid=27434333”