Хектор Скароне
Хектор Педро Скароне Берета (26. новембар 1898 — 4. април 1967) био је уругвајски фудбалер који је у своје време сматран једним од најбољих играча света.[2]
| Хектор Скароне | |||
|---|---|---|---|
 Хектор Скароне 1926 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Хектор Педро Скароне Берета | ||
| Надимак | "Ел Магицо" (Чаробњак) | ||
| Датум рођења | 26. новембар 1898. | ||
| Место рођења | Монтевидео, Уругвај | ||
| Датум смрти | 4. април 1967. (68 год.) | ||
| Место смрти | Монтевидео, Уругвај | ||
| Висина | 1,69 (1,71[1]) | ||
| Позиција | Нападач десно | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1917-1926 1926-1927 1927-1931 1931-1932 1932-1934 1934-1939 |
Насионал Барселона Насионал Интер Палермо Насионал |
115 18 45 14 54 31 |
108 17 39 7 13 16 |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1917—1930 | Уругвај | 51 | (31) |
| Тренерска каријера | |||
| 1947-1948 1951-1952 |
Милонариос Реал Мадрид Насионал | ||
Биографија
уредиРођен у Монтевидеу, у породици италијанског порекла 1898. године, следио је стопе свог старијег брата Карлоса - нападач 1910-их и 1920-их - дебијујући за Насионал 1916. Осим кратког упознавања са клубом Монтевидео Вандерерс, Насионал би био једини тим за који је Скароне играо у својој домовини, упркос чињеници да је као дете некада подржавао тим који се тада звао Централни Уругвајски железнички крикет клуб, данас познат као Пењарол. 1926. играо је у неколико пријатељских мечева за Барселону, али одбио је потписивање за клуб, јер би га то спречило да учествује на Олимпијским играма у Амстердаму 1928. То се показало добром одлуком, пошто је Скароне постигао одлучујући погодак у финалу против Аргентине и освојио златну медаљу за своју нацију. Такође је дао победнички гол против Италије у полуфиналу. После смо једне сезоне у Интеру, играо је за Палермо, и 1934. се вратио у Уругвај да игра за Насионал на свом вољеном стадиону Гран Парк Централ, чија источна трибина сада носи његово име.[3]
Клупска каријера
уредиНа нивоу клуба, Скароне је највећи део каријере провео у Насионалу, са којим је освајао првенство Уругваја осам пута. Укупно је за клуб постигао 301 гол у 369 наступа.
Играо је и за шпански ФЦ Барселона, као и за Интер Милано и Палермо у Италији.
Међународна каријера
уредиОсвојио је првенство Јужне Америке четири пута: 1917, 1923, 1924. и 1926. и златну олимпијску медаљу два пута: 1924. и 1928.[4] [5]
Са 19 година постигао је гол који је Уругвају донео титулу на првенству Јужне Америке 1917. године, у финалу против Аргентине, његовом четвртом међународном мечу.
Скароне је завршио своју међународну каријеру водећи Уругвај на ФИФА светском првенству 1930. године, а 31 гол на 52 меча (заправо 52, али 21 гол је био на незваничним мечевима) који је постигао за своју државу водило се до 2011. године као национални рекорд. Сцкароне се повукао из националног тима после Светског првенства, али и даље је играо фудбал на највишем нивоу још много година.[6]
Скароне је имао више надимака - Rasquetita (мали стругач) - његов старији брат Карлос је био Rasqueta (стругач), Mago (Мађионичар) и Гардел фудбала (Карлос Гардел је био краљ танга).[7]
.jpg)
Титуле и награде
уредиКлуб Насионал
- Прва дивизија Уругваја : (8) 1916, 1917, 1919, 1920, 1922, 1923, 1924, 1934
Уругвај
- Копа Америца: (4) 1917, 1923, 1924, 1926
- Копа Америца: Сребрна медаља : (2) 1919, 1927
- Копа Америца: Бронзана медаља : (3) 1921, 1922, 1929
- Олимпијско злато: (2) 1924, 1928
- ФИФА Светско првенство: 1930
Каријера тренера и каснији живот
уредиНакон што се повукао као играч, Скароне је постао фудбалски тренер. Био је други тренер Милонариоса од његовог настанка, од 1947. до 1948, док је клуб још увек био аматерски тим. Био је тренер Насионала и Реал Мадрида 1950-их. Умро је 1967. године у Монтевидеу, у 68. години.
Референце
уреди- ^ „Héctor Scarone”. worldfootball.net. Приступљено 18. 6. 2020.[мртва веза]
- ^ „HECTOR SCARONE, THE URUGUAYAN WIZARD”. INTER Official Site. 7. 6. 2017. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ Brambilla, Roberto. „HECTOR SCARONE, THE URUGUAYAN WIZARD”. www.inter.it. Приступљено 18. 6. 2020.
- ^ „InfoPlus” (PDF) (на језику: Spanish). FIFA. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ „Uruguay: dos Mundiales, cuatro estrellas” (на језику: Spanish). EL PAIS. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ „Hector Scarone”. planetworldcup.com. Приступљено 18. 6. 2020.
- ^ „Hector Scarone”. gottfriedfuchs.blogspot.com. Приступљено 18. 6. 2020.
